Danas osuđeni Đovani di Stefano, varao je klijente za velike sume novca a nije imao pravne kvalifikacije niti bio registrovan kao advokat u Italiji ni u Velikoj Britaniji. Srbiju je doživljavao kao "zemlju neslućenih mogućnosti"
Đovani di Stefano (57), kontroverzni advokat nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića i bivšeg iračkog lidera Sadama Huseina, osuđen je danas u Londonu na 14 godina zatvora zbog prevare.
U Srbiji je Di Stefano javnosti poznat još 1992. godine, vremena kada je zemlja bila pod sankcijama, pošto je, ubrzo po doseljenju, dobio jugoslovenski pasoš. Ovde je proveo najveći deo poslednje decenije 20. veka, oženio se Srpkinjom, a zemlju je napustio uoči bombarodvanja NATO.
Kako je svojevremeno pisalo "Vreme", Di Stefanu je odmah po dolasku u Srbiju izdat jugoslovenski pasoš, sa upisanom adresom u Tolstojevoj ulici 32, odmah do tadašnje Miloševićeve rezidencije. Di Stefano je naknadno objasnio da je u vreme kada je dobio pasoš još stanovao u hotelu, pa je navedenu adresu, na kojoj se nalazio prazan plac, izmislio na licu mesta.
Prema navodima tog nedeljnika, Di Stefano je odmah po dolasku privukao pažnju pošto se predstavio kao milioner i suvlasnik holivudske filmske kompanije Metro Goldvin Majer (MGM) i objavio da namerava da preseli kompaniju u Beograd, jer je "ogorčen neprincipijelnom politikom Vašingtona prema Jugoslaviji".
Ono što u to vreme, međutim, nije bilo poznato srpskoj javnosti jeste da je Di Stefano bio deportovan iz SAD pošto je osuđen na uslovnu kaznu zbog učešća u prevari povezanoj sa MGM.
Kontroverzni biznismen je govorio da je oduševljen Srbijom: "Nema poreza, nema završnog računa...Ovo je zemlja neslućenih mogućnosti". Takođe, često je iskazivao podršku Miloševićevoj politici.
Mogućnosti za poslovanje otvarale su se pre svega na polju pranja novca pošto se država pod sankcijama ođednom našla u situaciji da veliki deo finansijskih transakcija u inostranstvu mora da obavlja ilegalno.
Uloga Di Stefana se, prema navodima "Vremena", sastojala u povezivanju kolumbijskih trgovaca kokainom, iskusnih u prevazilaženju ove vrste problema, s beogradskim partnerima, a među njegovim bliskim saradnicima i prijateljima bili su, navodno, Radojica Nikčević i Željko Ražnatović Arkan.
Ipak, u nekoliko navrata je imao problema sa srpskim vlastima, a jednom prilikom je bio i uhapšen zbog nelegalne trgovine devizama.
Di Stefano je počeo da sve češće boravi u Italiji, gde se bavio političkim radom za račun bivšeg premijera Silvija Berluskonija, za kojeg je tvrdio da mu je intimni prijatelj, a sve manje je prebivao u Srbiji, koju je napustio uoči bombardovanja NATO 1999. godine.
Italijanska policija ga je uhapsila u novembru 1999, na osnovu poternice koju je za njim izdala Britanija zbog prevare, a Di Stefano je odbacio te optužbe i rekao da je to pokušaj Londona da ga spreči da pred Haškim tribunalom zastupa Miloševića i Milana Milutinovića.
"Vreme" navodi i da se Di Stefano posle izlaska iz zatvora preorijentisao na advokatsku karijeru i da je "uspeo je da stekne sumnjivu slavu zastupajući najozloglašenije kriminalce."
Koristeći rupu u britanskom zakonu, koja omogućava ljudima bez završenog pravosudnog ispita da zastupaju optužene pred sudom, priključio se timu advokata zloglasnog tajkuna Nikolasa van Hogstratena, optuženog da je naručivao ubistva poslovnih partnera, a branio je i profesionalnog prevaranta Džona Palmera "zlatoprstog" i serijskog ubicu Harolda Šipmana.
Britanska televizijska mreža Bi-Bi-Si snimila je 2004. godine dokumentarac o Di Stefanu, pod naslovom "Đavolji advokat", u kome je opovrgla gotovo sve Di Stefanove priče i dokazala da je reč o profesionalnom prevarantu, iza kojeg stoji niz sudskih presuda, od SAD do Novog Zelanda.
Di Stefano je rado pristao da se pojavi u tom filmu, mada je tvrdio da je sve što je o njemu rečeno laž, i da su svi predočeni dokumenti falsifikati.
"Uostalom, uopšte me ne zanima šta se o meni govori i piše, ako to diže tiraže i pomaže oporavku ekonomije", rekao je u emisiji dodavši:
"Jedini zakon kome se pokoravam je zakon gravitacije."
(Tanjug, foto: Beta/AP)
U Srbiji je Di Stefano javnosti poznat još 1992. godine, vremena kada je zemlja bila pod sankcijama, pošto je, ubrzo po doseljenju, dobio jugoslovenski pasoš. Ovde je proveo najveći deo poslednje decenije 20. veka, oženio se Srpkinjom, a zemlju je napustio uoči bombarodvanja NATO.
Kako je svojevremeno pisalo "Vreme", Di Stefanu je odmah po dolasku u Srbiju izdat jugoslovenski pasoš, sa upisanom adresom u Tolstojevoj ulici 32, odmah do tadašnje Miloševićeve rezidencije. Di Stefano je naknadno objasnio da je u vreme kada je dobio pasoš još stanovao u hotelu, pa je navedenu adresu, na kojoj se nalazio prazan plac, izmislio na licu mesta.
Prema navodima tog nedeljnika, Di Stefano je odmah po dolasku privukao pažnju pošto se predstavio kao milioner i suvlasnik holivudske filmske kompanije Metro Goldvin Majer (MGM) i objavio da namerava da preseli kompaniju u Beograd, jer je "ogorčen neprincipijelnom politikom Vašingtona prema Jugoslaviji".
Ono što u to vreme, međutim, nije bilo poznato srpskoj javnosti jeste da je Di Stefano bio deportovan iz SAD pošto je osuđen na uslovnu kaznu zbog učešća u prevari povezanoj sa MGM.
Kontroverzni biznismen je govorio da je oduševljen Srbijom: "Nema poreza, nema završnog računa...Ovo je zemlja neslućenih mogućnosti". Takođe, često je iskazivao podršku Miloševićevoj politici.
Mogućnosti za poslovanje otvarale su se pre svega na polju pranja novca pošto se država pod sankcijama ođednom našla u situaciji da veliki deo finansijskih transakcija u inostranstvu mora da obavlja ilegalno.
Uloga Di Stefana se, prema navodima "Vremena", sastojala u povezivanju kolumbijskih trgovaca kokainom, iskusnih u prevazilaženju ove vrste problema, s beogradskim partnerima, a među njegovim bliskim saradnicima i prijateljima bili su, navodno, Radojica Nikčević i Željko Ražnatović Arkan.
Ipak, u nekoliko navrata je imao problema sa srpskim vlastima, a jednom prilikom je bio i uhapšen zbog nelegalne trgovine devizama.
Di Stefano je počeo da sve češće boravi u Italiji, gde se bavio političkim radom za račun bivšeg premijera Silvija Berluskonija, za kojeg je tvrdio da mu je intimni prijatelj, a sve manje je prebivao u Srbiji, koju je napustio uoči bombardovanja NATO 1999. godine.
Italijanska policija ga je uhapsila u novembru 1999, na osnovu poternice koju je za njim izdala Britanija zbog prevare, a Di Stefano je odbacio te optužbe i rekao da je to pokušaj Londona da ga spreči da pred Haškim tribunalom zastupa Miloševića i Milana Milutinovića.
"Vreme" navodi i da se Di Stefano posle izlaska iz zatvora preorijentisao na advokatsku karijeru i da je "uspeo je da stekne sumnjivu slavu zastupajući najozloglašenije kriminalce."
Koristeći rupu u britanskom zakonu, koja omogućava ljudima bez završenog pravosudnog ispita da zastupaju optužene pred sudom, priključio se timu advokata zloglasnog tajkuna Nikolasa van Hogstratena, optuženog da je naručivao ubistva poslovnih partnera, a branio je i profesionalnog prevaranta Džona Palmera "zlatoprstog" i serijskog ubicu Harolda Šipmana.
Britanska televizijska mreža Bi-Bi-Si snimila je 2004. godine dokumentarac o Di Stefanu, pod naslovom "Đavolji advokat", u kome je opovrgla gotovo sve Di Stefanove priče i dokazala da je reč o profesionalnom prevarantu, iza kojeg stoji niz sudskih presuda, od SAD do Novog Zelanda.
Di Stefano je rado pristao da se pojavi u tom filmu, mada je tvrdio da je sve što je o njemu rečeno laž, i da su svi predočeni dokumenti falsifikati.
"Uostalom, uopšte me ne zanima šta se o meni govori i piše, ako to diže tiraže i pomaže oporavku ekonomije", rekao je u emisiji dodavši:
"Jedini zakon kome se pokoravam je zakon gravitacije."
(Tanjug, foto: Beta/AP)
