Direktor prištinskog Instituta za politička istraživanja i razvoj Iljir Deda smatra da je preveliki politički autoritet unet u dijalog Beograda i Prištine da bi sporazum izostao. Čemu fiksiranje datuma, ako smo razgovarali dve gdoine, možemo još šest meseci, kaže analičar.
Ali, kaže Deda, kakav god dogovor bude postignut nikome neće biti svejedno i neće moći da kaže da je pobedio.
Deda je u intervjuu Tanjugu kazao da, ako do sporazuma dođe, veruje da će Priština da ga potpiše, naglašavajući da je došlo vreme da se najveće poglavlje u odnosima Beograda i Prištine zatvori, da se svako posveti sebi i razvoju sopstvenog društva, a ne da se ljudi i dalje hrane dijalogom.
"Mislim da nikome neće biti lako niti svejedno kad budu pročitali sporazum, ako do njega dođe, ali jedno je jasno - niko neće moći da kaže da je pobedio jer će to biti klasična manipulacija", istakao je Deda.
Istovremeno, on je upozorio i da ne treba srljati i ograničavati se datumima, a ponajmanje dozvoliti da dođe do prekida dijaloga ako se pre 16. aprila ne postigne dogovor.
"Šta znače ovi datumi, ako dve godine pregovaramo dajte još šest meseci da dođe do dogovora. Puno je godina prošlo u bavljenju istim stvarima, istim temama i držanju pažnje javnosti na istoj stvari. Treba to poglavlje, ovo najveće između Kosova i Srbije da se zatvori, pa da dođe do izgradnje i razvoja društva. I na Kosovu i u Srbiji ima velikih nedostataka u funkcionisanju institucija, slobodi štampe, ekonomskom razvoju, a ljudi se hrane dijalogom. Ne može to tako više", kategoričan je Deda.
Dijalog, ukazuje on, ne može biti završen, čak i ako do 16. aprila sporazum bude postignut - on će biti nastavljen, sigurno ne na sadašnjem nivou.
"Ima još puno otvorenih pitanja koja treba da se reše dijalogom, ali ne može više dijalog da bude centralna tema naših života", poručuje Deda.
On kritikuje Brisel zbog stava u dijalogu i ukazuje da EU, kao dizajner tog procesa, takođe mora da snosi odgovornost ako do dogovora ne dođe.
Podseća i da u početku Brisel nije bio zainteresovan da bude deo primene postignutih sporazuma, niti da prati rezultate te primene i ukazuje da je sada dobro što se promenila svest u ključnim zemljama EU da Unija mora nadgledati taj proces.
"Ako ne dođe do sporazuma onda ne mogu Kosovo i Srbija da budu krive za to, nego mora i centar koji je dizajnirao ovaj proces. Videćemo, ili će zajednički da dele slavu i uspeh ili će zajednički da dele neuspeh", naveo je Deda.
Upitan da li očekuje postizanje sveukupnog sporazuma Beograda i Prištine, on kaže da je preveliki politički autoritet unet u ovaj proces da do njega ne bi došlo i da će po njegovim informacijama neka vista sporazuma biti postignuta:
"Evropa ne može sebi priuštiti da doživi još jedan poraz na Zapadnom Balkanu posle 20 godina problema", ukazuje Deda.
O spremnosti Prištine da pristane na veće nadlažnosti zajednice sprskih opština, Deda kaže da u ovom trenutku apsolutno nije jasno šta Beograd želi.
"Uslovi Beograda se menjaju kosntanstno, ono si počeli od Rezolucije, pa sad nekih devet stavki, pa nisu devet nego pet. Još uvek ne shvatam šta stvarno Srbija želi", rekao je Deda, a upitan o konktenim zahtevima vezanim za nadlažnosti u pravosuđu i policiji, objašnjava da se Srbi prema kosovskom ustavu u opštinama u kojima čine većinu već pitaju o imenovanju šefova lokalnih policijia i da je etnička struktura u sudstvu takođe garantovana ustavom.
"Zašto bi se asocijacija pitala kada je to već garantovano", pita Deda i dodaje da je Ahtisarijev plan već modifikovan idejom o stvaranju zajednice sprskih opština i da će to prištinske vlasti teško objasniti javnosti.
"Nije dobro da se asocijacija (zajednica) bavi policijom i sudstvom. Na Kosovu postoje dva nivoa vlasti - centralni i lokalni i decentralizacija je na visokom nivou, a ovlašćenja opština nisu ista kao u Srbiji. Sada sa ovom asocijacijom stvara se treći nivo vlasti, koji ja mislim da je protivustavan i ne znam kako će kosovska vlada to da objasni javnosti i kako će to ozakoniti", naveo je Deda.
Komentarišući pojedine izjave iz Beograda da Priština nije spremna na kompromis, on kaže da vlast u Srbiji time želi da stvori utisak u javnom mnjenju da su na kraju pobedili.
"Krenu od te gubitničke pozicije, pa kad dođe do sporazuma, koji se nikome neće svideti, kažu da je to pobeda Srbije. Nije to baš tako, obe strane - i Priština i Beograd su konstantno pod pritiskom da dođe do sporazuma, ali mogu da kažem da niko neće biti pobednik na kraju ovog procesa", kaže Deda, ali i upozorava da niko u Prištini ne može da pristane na jaka ovlašćenja zajednice opština poput policije i pravosuđa.
Kometarišući neformalne sporazume koje su preneli pojedini beogradski mediji, Deda kaže da oni upravo oslikavaju ono što se i do sada videlo iz Brisela - dvosmilenost i podložnost interpretaciji, čega ne bi smelo da bude.
"Sporazum treba da bude jasan, ne može biti dvosmislen i podložan interpretaciji jer on se mora primeniti, što je jasniji sporazum to je i lakše da se primeni", naglašava Deda.
Zaključuje da je Priština spremna da, ako do sporazuma dođe, taj dokument i potpiše jer je, kako kaže, javno mnenje je već prihvatilo da će do neke vrste kompromisa doći.
(Tanjug)
Deda je u intervjuu Tanjugu kazao da, ako do sporazuma dođe, veruje da će Priština da ga potpiše, naglašavajući da je došlo vreme da se najveće poglavlje u odnosima Beograda i Prištine zatvori, da se svako posveti sebi i razvoju sopstvenog društva, a ne da se ljudi i dalje hrane dijalogom.
"Mislim da nikome neće biti lako niti svejedno kad budu pročitali sporazum, ako do njega dođe, ali jedno je jasno - niko neće moći da kaže da je pobedio jer će to biti klasična manipulacija", istakao je Deda.
Istovremeno, on je upozorio i da ne treba srljati i ograničavati se datumima, a ponajmanje dozvoliti da dođe do prekida dijaloga ako se pre 16. aprila ne postigne dogovor.
"Šta znače ovi datumi, ako dve godine pregovaramo dajte još šest meseci da dođe do dogovora. Puno je godina prošlo u bavljenju istim stvarima, istim temama i držanju pažnje javnosti na istoj stvari. Treba to poglavlje, ovo najveće između Kosova i Srbije da se zatvori, pa da dođe do izgradnje i razvoja društva. I na Kosovu i u Srbiji ima velikih nedostataka u funkcionisanju institucija, slobodi štampe, ekonomskom razvoju, a ljudi se hrane dijalogom. Ne može to tako više", kategoričan je Deda.
Dijalog, ukazuje on, ne može biti završen, čak i ako do 16. aprila sporazum bude postignut - on će biti nastavljen, sigurno ne na sadašnjem nivou.
"Ima još puno otvorenih pitanja koja treba da se reše dijalogom, ali ne može više dijalog da bude centralna tema naših života", poručuje Deda.
On kritikuje Brisel zbog stava u dijalogu i ukazuje da EU, kao dizajner tog procesa, takođe mora da snosi odgovornost ako do dogovora ne dođe.
Podseća i da u početku Brisel nije bio zainteresovan da bude deo primene postignutih sporazuma, niti da prati rezultate te primene i ukazuje da je sada dobro što se promenila svest u ključnim zemljama EU da Unija mora nadgledati taj proces.
"Ako ne dođe do sporazuma onda ne mogu Kosovo i Srbija da budu krive za to, nego mora i centar koji je dizajnirao ovaj proces. Videćemo, ili će zajednički da dele slavu i uspeh ili će zajednički da dele neuspeh", naveo je Deda.
Upitan da li očekuje postizanje sveukupnog sporazuma Beograda i Prištine, on kaže da je preveliki politički autoritet unet u ovaj proces da do njega ne bi došlo i da će po njegovim informacijama neka vista sporazuma biti postignuta:
"Evropa ne može sebi priuštiti da doživi još jedan poraz na Zapadnom Balkanu posle 20 godina problema", ukazuje Deda.
O spremnosti Prištine da pristane na veće nadlažnosti zajednice sprskih opština, Deda kaže da u ovom trenutku apsolutno nije jasno šta Beograd želi.
"Uslovi Beograda se menjaju kosntanstno, ono si počeli od Rezolucije, pa sad nekih devet stavki, pa nisu devet nego pet. Još uvek ne shvatam šta stvarno Srbija želi", rekao je Deda, a upitan o konktenim zahtevima vezanim za nadlažnosti u pravosuđu i policiji, objašnjava da se Srbi prema kosovskom ustavu u opštinama u kojima čine većinu već pitaju o imenovanju šefova lokalnih policijia i da je etnička struktura u sudstvu takođe garantovana ustavom.
"Zašto bi se asocijacija pitala kada je to već garantovano", pita Deda i dodaje da je Ahtisarijev plan već modifikovan idejom o stvaranju zajednice sprskih opština i da će to prištinske vlasti teško objasniti javnosti.
"Nije dobro da se asocijacija (zajednica) bavi policijom i sudstvom. Na Kosovu postoje dva nivoa vlasti - centralni i lokalni i decentralizacija je na visokom nivou, a ovlašćenja opština nisu ista kao u Srbiji. Sada sa ovom asocijacijom stvara se treći nivo vlasti, koji ja mislim da je protivustavan i ne znam kako će kosovska vlada to da objasni javnosti i kako će to ozakoniti", naveo je Deda.
Komentarišući pojedine izjave iz Beograda da Priština nije spremna na kompromis, on kaže da vlast u Srbiji time želi da stvori utisak u javnom mnjenju da su na kraju pobedili.
"Krenu od te gubitničke pozicije, pa kad dođe do sporazuma, koji se nikome neće svideti, kažu da je to pobeda Srbije. Nije to baš tako, obe strane - i Priština i Beograd su konstantno pod pritiskom da dođe do sporazuma, ali mogu da kažem da niko neće biti pobednik na kraju ovog procesa", kaže Deda, ali i upozorava da niko u Prištini ne može da pristane na jaka ovlašćenja zajednice opština poput policije i pravosuđa.
Kometarišući neformalne sporazume koje su preneli pojedini beogradski mediji, Deda kaže da oni upravo oslikavaju ono što se i do sada videlo iz Brisela - dvosmilenost i podložnost interpretaciji, čega ne bi smelo da bude.
"Sporazum treba da bude jasan, ne može biti dvosmislen i podložan interpretaciji jer on se mora primeniti, što je jasniji sporazum to je i lakše da se primeni", naglašava Deda.
Zaključuje da je Priština spremna da, ako do sporazuma dođe, taj dokument i potpiše jer je, kako kaže, javno mnenje je već prihvatilo da će do neke vrste kompromisa doći.
(Tanjug)
