Istraživači CERN su na tragu "tamnoj materiji" koja čini četvrtinu svemira.
Međunarodni tim istraživačkog centra Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) saopštio je danas da je na tragu misterioznoj "tamnoj materiji", koja čini više od četvrtine kosmosa, ali nikada nije viđena, prenose svetske agencije.
Naučnici su naveli da su, dok su poslednjih 18 meseci proučavali kosmičke zrake zabeležene na Međunarodnoj svemirskoj stanici, otkrili ono što bi moglo da bude prvi fizički trag koji je ostavila tamna materija.
Oni su otkrili veliki broj pozitrona, za koje je moguće da su stvoreni "raspadanjem" tamne materije.
Samjuel Ting, šef projekta u okviru kojeg je napravljen ogromni CERN-ov alfamagnetni spektrometar (AMS) koji traga za različitim tipovima neobične tvari merenjem kosmičkih zraka, rekao je u sedištu te organizacije u Ženevi da je potrebno još podataka da bi naučnici bili sigurni da je "tamna materija" zabeležena.
"Tokom sledećih meseci, AMS će moći da nam konačno kaže da li su ovi pozitroni signal za tamnu materiju ili su nekog drugog porekla", rekao je Ting i dodao da je moguće da oni potiču s pulsara, neutronskih zvezda koje izuzetno brzo rotiraju i emituju jako elektromagnetno zračenje, najčešće u obliku radio-talasa.
Fizičari su dodali da bi konačna identifikacija "tamne materije" otvorila čitava nova polja istraživanja, uključujući i mogućnost više univerzuma i druge dimenzije.
Tamna materija, koja okružuje galaksije širom univerzuma, nevidljiva je jer ne reflektuje svetlost. Njeno postojanje astronomija je ustanovila posredno, posmatranjem uticaja "tamne materije" na druge, lakše uočljive objekte, poput planeta i zvezda.
Plankov teleskop Evropske svemirske agencije prošle nedelje je obelodanio podatke odmah posle Velikog praska pre 13,8 milijardi godina koji pokazuju da "tamna materija" čini 26,8 odsto mase univerzuma, što je više nego što se ranije smatralo.
Obična materija, glaksije i planete koje mogu da budu viđene uz pomoć teleskopa, čini samo 4,9 odsto mase svemira. Ostatak čini enigmatična "tamna energija", za koju se veruje da pokreće širenje univerzuma.
(Beta)
Naučnici su naveli da su, dok su poslednjih 18 meseci proučavali kosmičke zrake zabeležene na Međunarodnoj svemirskoj stanici, otkrili ono što bi moglo da bude prvi fizički trag koji je ostavila tamna materija.
Oni su otkrili veliki broj pozitrona, za koje je moguće da su stvoreni "raspadanjem" tamne materije.
Samjuel Ting, šef projekta u okviru kojeg je napravljen ogromni CERN-ov alfamagnetni spektrometar (AMS) koji traga za različitim tipovima neobične tvari merenjem kosmičkih zraka, rekao je u sedištu te organizacije u Ženevi da je potrebno još podataka da bi naučnici bili sigurni da je "tamna materija" zabeležena.
"Tokom sledećih meseci, AMS će moći da nam konačno kaže da li su ovi pozitroni signal za tamnu materiju ili su nekog drugog porekla", rekao je Ting i dodao da je moguće da oni potiču s pulsara, neutronskih zvezda koje izuzetno brzo rotiraju i emituju jako elektromagnetno zračenje, najčešće u obliku radio-talasa.
Fizičari su dodali da bi konačna identifikacija "tamne materije" otvorila čitava nova polja istraživanja, uključujući i mogućnost više univerzuma i druge dimenzije.
Tamna materija, koja okružuje galaksije širom univerzuma, nevidljiva je jer ne reflektuje svetlost. Njeno postojanje astronomija je ustanovila posredno, posmatranjem uticaja "tamne materije" na druge, lakše uočljive objekte, poput planeta i zvezda.
Plankov teleskop Evropske svemirske agencije prošle nedelje je obelodanio podatke odmah posle Velikog praska pre 13,8 milijardi godina koji pokazuju da "tamna materija" čini 26,8 odsto mase univerzuma, što je više nego što se ranije smatralo.
Obična materija, glaksije i planete koje mogu da budu viđene uz pomoć teleskopa, čini samo 4,9 odsto mase svemira. Ostatak čini enigmatična "tamna energija", za koju se veruje da pokreće širenje univerzuma.
(Beta)
