Ratni predsednik srpske vlade u Foči Radojica Mlađenović izvinio se žrtvama silovanja koje su u tom gradu 1992. počinili pripadnici srpskih snaga.
"Iskreno i duboko se izvinjavam žrtvama i iskreno saučestvujem sa njima", rekao je Mlađenović, na suđenju Radovanu Karadžiću nakon što su mu tužioci u unakrsnom ispitivanju predočili dokaze o masovnim silovanjima Muslimanki u više objekata u Foči u proleće i leto 1992.
Prema optužnici protiv Karadžića (67), tadašnjeg predsednika Republike Srpske, progon muslimanskog stanovništva u Foči, koje su 1992. sprovele srpske snage, poprimio je razmere genocida.
Svedok Mlađenović je rekao i da "nema opravdanja" za "destruktivno delovanje" grupa predvođenih Miodragom Kunarcem, Gojkom Jankovićem, Perom Elezom, Radovanom Stankovićem i drugima koji su u Hagu i BiH osuđeni za seksualno zlostavljanje muslimanskih žena.
"Za ono za šta su osuđeni nema opravdanja i ja žalim zbog toga", kazao je Mlađenović, potvrđujući i da oni nisu kažnjeni tokom rata u BiH.
Na primedbu zastupnice optužbe da su u Foči tada gotovo svi znali za silovanja u više objekata gde su držane Muslimanke i da je u to bio umešan i šef lokalne policije Dragan Gagović, svedok je odgovorio: "Apsolutno ne. Bio bih razočaran da je on učestvovao u tome".
On je dodao i da se Gagović "koga su pri pokušaju hapšenja posle rata ubile međunarodne snage" angažovao u zaštiti civila.
Pred objektima u kojima su bile pritvorene muslimanske žene, bili su "čuvari", ali su "patološka lica bila naoružana" i "teško se bilo
isprečiti tim kabadahijama", posvedočio je Mlađenović.
On je ostao pri iskazu da je Kazneno-popravni dom u Foči, u kojem su prema iskazima svedoka optužbe i ranijim presudama tribunala u Hagu počinjeni zločini nad Muslimanima, bio "vojni zatvor" u koji je "vojska dovodila i odvodila" pritvorenike.
Svedok, međutim, nije negirao da je krizni štab, čiji je član bio, za upravnika KPD u aprilu 1992. imenovao Milorada Krnojelca, dodajući da je dom tada bio "prazan". Krnojelca je Haški sud osudio na 15 godina zatvora zbog zlodela u KPD Foča.
Nakon što mu je tužiteljka predočila dokaze da zločini u KP-domu nisu bili pojedinačni incidenti, kako je on izjavio, Mlađenović je odgovorio: "Nisam stekao utisak u gradu da je to bilo masovno ubijanje, nego pojedinačni slučajevi... Iz KP-doma se pričalo da su ljudi išli na razmenu... Da li su išli ili ne, ja ne mogu svedočiti".
Karadžić, koji se brani sam, danas je pred sudije kao svedoka izveo i Milorada Skoka, koji je tokom rata u BiH bio direktor elektrodistribucije RS.
Skoko je izjavio da niko iz RS nikada nije namerno opstruirao isporuke struje Sarajevu i da su domaćinstva u gradu imala dovoljno struje za "osnovne, elementarne potrebe". To, po svedoku, nije bila "katastrofa", kako su tvrdile vlasti u Sarajevu i međunarodni mediji.
Manjak isporuka struje iz hidroelektrane u Višegradu, Skoko je pripisao prekidima koje je izazivala Armija BiH.
Na kraju današnjeg zasedanja, Karadžićev pravni savetnik Peter Robinson potvrdio je da će u utorak, 9. aprila, iskaz kao svedok odbrane dati predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Haaški proces Karadžiću biće nastavljen u ponedeljak, 8. aprila. Bivši lider bosanskih Srba optužen je i za genocid u Srebrenici; teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
(Beta Foto printscreen)
Prema optužnici protiv Karadžića (67), tadašnjeg predsednika Republike Srpske, progon muslimanskog stanovništva u Foči, koje su 1992. sprovele srpske snage, poprimio je razmere genocida.
Svedok Mlađenović je rekao i da "nema opravdanja" za "destruktivno delovanje" grupa predvođenih Miodragom Kunarcem, Gojkom Jankovićem, Perom Elezom, Radovanom Stankovićem i drugima koji su u Hagu i BiH osuđeni za seksualno zlostavljanje muslimanskih žena.
"Za ono za šta su osuđeni nema opravdanja i ja žalim zbog toga", kazao je Mlađenović, potvrđujući i da oni nisu kažnjeni tokom rata u BiH.
Na primedbu zastupnice optužbe da su u Foči tada gotovo svi znali za silovanja u više objekata gde su držane Muslimanke i da je u to bio umešan i šef lokalne policije Dragan Gagović, svedok je odgovorio: "Apsolutno ne. Bio bih razočaran da je on učestvovao u tome".
On je dodao i da se Gagović "koga su pri pokušaju hapšenja posle rata ubile međunarodne snage" angažovao u zaštiti civila.
Pred objektima u kojima su bile pritvorene muslimanske žene, bili su "čuvari", ali su "patološka lica bila naoružana" i "teško se bilo
isprečiti tim kabadahijama", posvedočio je Mlađenović.
On je ostao pri iskazu da je Kazneno-popravni dom u Foči, u kojem su prema iskazima svedoka optužbe i ranijim presudama tribunala u Hagu počinjeni zločini nad Muslimanima, bio "vojni zatvor" u koji je "vojska dovodila i odvodila" pritvorenike.
Svedok, međutim, nije negirao da je krizni štab, čiji je član bio, za upravnika KPD u aprilu 1992. imenovao Milorada Krnojelca, dodajući da je dom tada bio "prazan". Krnojelca je Haški sud osudio na 15 godina zatvora zbog zlodela u KPD Foča.
Nakon što mu je tužiteljka predočila dokaze da zločini u KP-domu nisu bili pojedinačni incidenti, kako je on izjavio, Mlađenović je odgovorio: "Nisam stekao utisak u gradu da je to bilo masovno ubijanje, nego pojedinačni slučajevi... Iz KP-doma se pričalo da su ljudi išli na razmenu... Da li su išli ili ne, ja ne mogu svedočiti".
Karadžić, koji se brani sam, danas je pred sudije kao svedoka izveo i Milorada Skoka, koji je tokom rata u BiH bio direktor elektrodistribucije RS.
Skoko je izjavio da niko iz RS nikada nije namerno opstruirao isporuke struje Sarajevu i da su domaćinstva u gradu imala dovoljno struje za "osnovne, elementarne potrebe". To, po svedoku, nije bila "katastrofa", kako su tvrdile vlasti u Sarajevu i međunarodni mediji.
Manjak isporuka struje iz hidroelektrane u Višegradu, Skoko je pripisao prekidima koje je izazivala Armija BiH.
Na kraju današnjeg zasedanja, Karadžićev pravni savetnik Peter Robinson potvrdio je da će u utorak, 9. aprila, iskaz kao svedok odbrane dati predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Haaški proces Karadžiću biće nastavljen u ponedeljak, 8. aprila. Bivši lider bosanskih Srba optužen je i za genocid u Srebrenici; teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
(Beta Foto printscreen)
