Pre tačno 72 godine 6. aprila 1941, bombardovanjem Beograda, nacistička Nemačka napala Kraljevinu Jugoslaviju. U Beogradu odata počast stradalima.
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković položio je danas venac na spomenik pilotima Jugoslovenskog kraljevskog vazduhoplovstva koji su stradali braneći Beograd tokom Aprilskog rata 1941. godine.
Vence na spomenik na Zemunskom keju položili su i predstavnici ministarstva rada i socijalne politike, grada Beograda, udruženja građana "6. april", piloti 252. lovačko-bombarderske eskadrile Vojske Srbije "Kurjaci sa Ušća", kao i članovi porodica pilota koji su branili Beograd od napada nemačkih aviona 1941. godine.
Nikola Štrbenk, sin pilota Karla Štrbenka koji je poginuo 6. aprila u vazdušnoj borbi iznad Glogonjskog rita, rekao je da je detalje o pogibiji svog oca saznao posle rata.
"Imao sam šest godina u vreme nemačkog napada na Beograd. Živeli smo na Bežanijskoj kosi u blizini aerodroma. Moj otac je poleteo sa Zemunskog aerodroma i nakon što je oborio jednu 'Štuku', drugi nemački avion ga je pogodio iznad Glogonjskog rita. Kasnije sam saznao da je njegovo telo sahranjeno u Glogonju, ali do danas se ne zna tačna lokacija njegovog groba", kazao je Štrbenk.
Napad Nemačke, Italije i Mađarske na Kraljevinu Jugoslaviju počeo je u rano ujutro na pravoslavni Uskrs 6. aprila, bombardovanjem Beograda koji je ranije proglašen otvorenim gradom.
Mnogobrojni Beograđani sa knjigama u rukama danas su se okupili na Kosančićevom vencu, gde je pre 72 godine do temelja razorena i spaljena Narodna biblioteka Srbije.
Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković je, u prisustvu predstavnika ambasada, inostranih kulturnih centara i ustanova kulture, poručio da "ostaje da se to mesto večnog sećanja dostojno obeleži, pa da kada se opet okupimo, to bude bez srama pred crnim bezdanom uništenog pamćenja".
"Za sve buduće generacije ovde mora da postoji spomen na stradanje jednog naroda, njegove kulture i njegovog kolektivnog pamćenja. A ima li lepšeg sećanja i spomenika uništenim knjigama od biblioteke", istakao je Petković.
On je pozvao okupljene da ovaj dan sećanje pretvore u dan ponosa. "Pozivam vas da dan sećanja kraj crne rupe u našoj savesti pretvorimo u dan ponosa sopstvenom kulturom, verom i tradicijom i zavetujemo se da ćemo učiniti sve da ovo mesto ponovo postane biblioteka u slavu Srbije i srpskog naroda, ali i tužan podsetnik na zločine koji se nikad ne smeju zaboraviti", rekao je ministar.
Upravnik Narodne biblioteke Srbije Dejan Ristić poželeo je dobrodošlicu građanima u "jedinu nacionalnu biblioteku na svetu koja ima svoje groblje - groblje knjiga", i pozvao ih da danas započnu građenje biblioteke, ne od cigala i betona, već od knjiga.
"Godine 1941. nacisti su uništili biblioteku koja je građena od cigala, betona, čelika, gvožđa, a mi smo nastavili da je rušimo u našem zaboravu, dozvolili da ova rupa stoji 72 godine i dozvolili smo rupu u sećanju. Mi tu rupu želimo da polako zatrpamo, ali ne zaboravom, već stvaranjem, građenjem. Stoga smo vas i danas zamolili da donesete knjige i da danas počnemo da gradimo biblioteku, ne od cigala, već od knjiga. Možda će ta biblioteka od knjiga biti trajnija", kazao je Ristić.
On je ispričao da se u potonjim decenijama, nakon Drugog svetskog rata, dešavalo da su sugrađani, poznati i nepoznati, u želji da sačuvaju uspomenu na Narodnu biblioteku Srbije i njene ostatke, uzimali delove cigala, pločica, kako bi ih jednog dana vratili, kada se bude obnavljala biblioteka na Kosančićevom vencu.
Kao jedan od njih, Ristić je danas vratio pločicu koju je kao student devedesetih godina uzeo sa poda nekadšnje zgrade nacionalne biblioteke.
"Vraćam ovu pločicu i pozivam sve da učine isto i da počnemo da obnavljamo biblioteku na Kosančićevom vencu. Pozivam vas da se priključite svima nama koji pokušavamo da vratimo knjige na Kosančićev venac i da ovaj lokalitet konačno postane ono što je oduvek bio - hram knjige, biblioteka i jedno od kulturnih i duhovnih središta naše nacije i naše zemlje", rekao je Ristić.
Književnik Radovan Beli Marković je, u nadahnutoj besedi, rekao da ćemo mi "kako danas i u ovom času, tako i kroz godine, na ovom mestu, a i ma gde da smo, u različitim amplitudama, ali uvek, suziti od dima, vidati duševne opekotine koje je svaka spaljena knjiga iza sebe ostavila i tako će biti kroz naraštaje dok je sveta i u svetu Srbije".
"Bez knjiga ne samo što rano pada mrak, nego i svitanje nije pravo razdanjenje, a onaj ko bezgramotan i obesknjižen, za svog veka, voljno ostane, sa mom je sebi okrenuo leđa i svoj život opasno poharao", poručio je Beli Marković.
Aprilski napad bez objave rata je, prema brojnim istorijskim izvorima, bio Hitlerova odmazda za 27. mart 1941, kada su zbog potpisivanja pakta sa Nemačkom oboreni vlada Cvetković-Maček i namesništvo čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević. Vence na spomenik na Zemunskom keju položili su i predstavnici ministarstva rada i socijalne politike, grada Beograda, udruženja građana "6. april", piloti 252. lovačko-bombarderske eskadrile Vojske Srbije "Kurjaci sa Ušća", kao i članovi porodica pilota koji su branili Beograd od napada nemačkih aviona 1941. godine.
Nikola Štrbenk, sin pilota Karla Štrbenka koji je poginuo 6. aprila u vazdušnoj borbi iznad Glogonjskog rita, rekao je da je detalje o pogibiji svog oca saznao posle rata.
"Imao sam šest godina u vreme nemačkog napada na Beograd. Živeli smo na Bežanijskoj kosi u blizini aerodroma. Moj otac je poleteo sa Zemunskog aerodroma i nakon što je oborio jednu 'Štuku', drugi nemački avion ga je pogodio iznad Glogonjskog rita. Kasnije sam saznao da je njegovo telo sahranjeno u Glogonju, ali do danas se ne zna tačna lokacija njegovog groba", kazao je Štrbenk.
Napad Nemačke, Italije i Mađarske na Kraljevinu Jugoslaviju počeo je u rano ujutro na pravoslavni Uskrs 6. aprila, bombardovanjem Beograda koji je ranije proglašen otvorenim gradom.
Mnogobrojni Beograđani sa knjigama u rukama danas su se okupili na Kosančićevom vencu, gde je pre 72 godine do temelja razorena i spaljena Narodna biblioteka Srbije.
Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković je, u prisustvu predstavnika ambasada, inostranih kulturnih centara i ustanova kulture, poručio da "ostaje da se to mesto večnog sećanja dostojno obeleži, pa da kada se opet okupimo, to bude bez srama pred crnim bezdanom uništenog pamćenja".
"Za sve buduće generacije ovde mora da postoji spomen na stradanje jednog naroda, njegove kulture i njegovog kolektivnog pamćenja. A ima li lepšeg sećanja i spomenika uništenim knjigama od biblioteke", istakao je Petković.
On je pozvao okupljene da ovaj dan sećanje pretvore u dan ponosa. "Pozivam vas da dan sećanja kraj crne rupe u našoj savesti pretvorimo u dan ponosa sopstvenom kulturom, verom i tradicijom i zavetujemo se da ćemo učiniti sve da ovo mesto ponovo postane biblioteka u slavu Srbije i srpskog naroda, ali i tužan podsetnik na zločine koji se nikad ne smeju zaboraviti", rekao je ministar.
Upravnik Narodne biblioteke Srbije Dejan Ristić poželeo je dobrodošlicu građanima u "jedinu nacionalnu biblioteku na svetu koja ima svoje groblje - groblje knjiga", i pozvao ih da danas započnu građenje biblioteke, ne od cigala i betona, već od knjiga.
"Godine 1941. nacisti su uništili biblioteku koja je građena od cigala, betona, čelika, gvožđa, a mi smo nastavili da je rušimo u našem zaboravu, dozvolili da ova rupa stoji 72 godine i dozvolili smo rupu u sećanju. Mi tu rupu želimo da polako zatrpamo, ali ne zaboravom, već stvaranjem, građenjem. Stoga smo vas i danas zamolili da donesete knjige i da danas počnemo da gradimo biblioteku, ne od cigala, već od knjiga. Možda će ta biblioteka od knjiga biti trajnija", kazao je Ristić.
On je ispričao da se u potonjim decenijama, nakon Drugog svetskog rata, dešavalo da su sugrađani, poznati i nepoznati, u želji da sačuvaju uspomenu na Narodnu biblioteku Srbije i njene ostatke, uzimali delove cigala, pločica, kako bi ih jednog dana vratili, kada se bude obnavljala biblioteka na Kosančićevom vencu.
Kao jedan od njih, Ristić je danas vratio pločicu koju je kao student devedesetih godina uzeo sa poda nekadšnje zgrade nacionalne biblioteke.
"Vraćam ovu pločicu i pozivam sve da učine isto i da počnemo da obnavljamo biblioteku na Kosančićevom vencu. Pozivam vas da se priključite svima nama koji pokušavamo da vratimo knjige na Kosančićev venac i da ovaj lokalitet konačno postane ono što je oduvek bio - hram knjige, biblioteka i jedno od kulturnih i duhovnih središta naše nacije i naše zemlje", rekao je Ristić.
Književnik Radovan Beli Marković je, u nadahnutoj besedi, rekao da ćemo mi "kako danas i u ovom času, tako i kroz godine, na ovom mestu, a i ma gde da smo, u različitim amplitudama, ali uvek, suziti od dima, vidati duševne opekotine koje je svaka spaljena knjiga iza sebe ostavila i tako će biti kroz naraštaje dok je sveta i u svetu Srbije".
"Bez knjiga ne samo što rano pada mrak, nego i svitanje nije pravo razdanjenje, a onaj ko bezgramotan i obesknjižen, za svog veka, voljno ostane, sa mom je sebi okrenuo leđa i svoj život opasno poharao", poručio je Beli Marković.
Hitlerova surova odmazda
Pošto su predstavnici Vlade Kraljevine Jugoslavije 25. marta u Beču potpisali protokol o pristupanju Trojnom paktu, predvođenim Nemačkom, 27. marta je usledio puč, koji je organizovala britanska obaveštajna služba, i masovne demonstracije podrške pučistima u Beogradu, ali i drugim srpskim gradovima, koje je uglavnom organizovala Komunistička partija.
I puč i masovni protesti kasnije su tumačeni kao manifestacije jasnog opredeljenja ka zapadnim saveznicima.
"Vazdušni napad na Beograd imao je isključivo političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom. To bombardovanje bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete", rekao je na suđenju posle rata nemački feldmaršal Evald fon Klajst.
Tačan broj žrtava bombardovanja Beograda, kao uostalom i svih ostalih žrtava rata una prostorima Jugoslavije, nikada nije tačno utvrđen.
Britanski predsednik vlade Vinston Čerčil je 12. aprila na radio Londonu izjavio da je broj žrtava bio oko 17.000. Vlasti u Beogradu su najpre saopštile da je poginulo oko 2.500 građana, a prema nemačkim izvorima broj poginulih bio oko 1.700.
U tom i kasnijim bombardovanjima Beograda tokom Drugog svetskog rata, od kojih ne treba zaboraviti ni 11 savezničkih bombardovanja, uništeno je oko polovine stambenog fonda, preko 700 zgrada a oštećeno je oko 9.000 stambenih objekata, gotovo sva infrastruktura i brojni kulturni objekti, među kojima i nacionalna biblioteka.
Zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, uništena je takođe tog 6. aprila 1941. u požaru, pri čemu je izgoreo čitav bibliotečki fond od preko 300.000 knjiga, među kojima su se nalazili i brojni retki i dragoceno primerci, autografi, dokumenti.
Napad na Beograd otpočeo je 6. aprila oko 6.30 časova ujutru, u prvom talasu u napadu je učestvovalo preko 200 bombardera. U četiri napada tog dana učestvovalo je 484 bombardera, koji su na grad bacili oko 360 tona bombi.
Pripadnici jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva hrabro su se suprotstavili napadačima i naneli im znatne gubitke. U prvim vazdušnim borbama 6. aprila poginula su dvojica, a ranjeno je šest jugoslovenskih pilota. U aprilskim vazdušnim borbama poginulo je 11 jugoslovenskih avijatičara.
Beograd je u Drugom svetskom ratu bombardovan i od saveznika i najintenzivnije je bilo savezničko bombardovanje "tepih bombama" 16. i 17. aprila 1944. godine. Prvog dana savezničkog bombardovanja, na pravoslavni Uskrs, bačeno je na Beograd više od 1.500 tona bombi, navodno radi uništenja vojnih i privrednih objekata i zgrada u kojima su smešteni Nemci.
Evidentirano je da je tokom vazdušnih napada poginulo 1.160 Srba, civila, i 18 Nemaca, ali tačan broj nikada nije utvrđen, dok je u bombardovanju ranjeno 1.400 stanovnika prestonice.
Tada je pogođeno i porodilište u Krunskoj, jedno obdanište, Slavija, Nemanjina i Dečanska ulica, Bajlonijeva pijaca, Pašino brdo, Zeleni venac, Železnicka stanica, Narodno pozorište.
Nakon oslobađanja Beograda, ambasada SAD je obavila je procenu štete nastale Savezničkim i Nemačkim bombardovanjem. Ukupna šteta nastala bombardovanjem iznosila je 220.150.000 dinara (3.992.000 $ po kursu iz 1939. godine).
Od ovog iznosa udeo američkog bombardovanja u stambenoj šteti iznosi 1.222.000, a na stvarima 1.270.000 $.
Šteta nastala nemačkim bombardovanjem procenjena je na 1.100.000 $, pri čemu kod nemačkog dela, najviše štete nad imovinom građana pripisano je direktnoj pljački.
Ova dve istorijske godine bombardovanja Beograda nažalost nisu i poslednje, jer je prestonica ponovo stradala od nekadašnjih saveznika iz Drugog svetskog rata, sada u napadu NATO na SR Jugoslaviju 1999. godine.
(MONDO/agencije)
