Privredna kretanja u Srbiji početkom godine pokazuju naznake oporavka, ali je prerano za iznošenje suviše optimističkih procena, kažu stručnjaci iz Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).
O tome kako će se ekonomija kretati tokom cele godine, suviše je rano govoriti i zasad bi trebalo susprengnuti velike nade, ocenili su danas stručnjaci okupljeni oko časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT).
Urednik MAT-a Vladimir Vučković rekao je na konferenciji za novinare da "postoji preveliki optimizam zvaničnika u pogledu podataka u javnim finansijama početkom godine i u tumačenju rezultata industrijske proizvodnje i privrede".
"Postoje pozitivne naznake, ali je opasno širiti optimizam da je počelo rešavanje fundamentalnih i suštinskih problema države, što bi onda moglo da nas navede na trag da nam nisu potrebni MMF, pa i EU, a to jednostavno nije tačno", naglasio je on.
Vučković je naveo da je međugodišnji rast industrijske proizvodnje u februaru bio 13,1 odsto, a u prerađivačkoj industriji 17 odsto, međutim, tako visoki rezultati nisu mera stvarnog rasta proizvodnje.
Visoko procenti su posledica toga što je u ekonomija u ovo vreme prošle godine, praktično "stajala" zbog izuzetno niskih temperatura, pa sada svaka aktivnost statistički izgleda kao veliki skok.
Desezonirani porast industrijske proizvodnje u februaru bio je 2,5 odsto u odnosu na januar, a ohrabruje što rast nije koncentrisan samo na pojedine grane, rekao je on i dodao da bi za precizniju ocenu kretanja trebalo sačekati i rezultate za mart, ali su prvi znaci oporavka tu.
U februaru je zabeležena i visoka stopa rasta izvoza - 42 odsto međugodišnje u februaru, i 31 odsto u prva dva meseca ove godine, ali je i tu prisutan uticaj niske baze iz istog perioda prošle godine, naveo je Vučković, i ocenio da je 20 odsto objektivna procena rasta izvoza u ovoj godini.
Uvoz je u blagom padu, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom povećana je sa 45 odsto, iz vremena najveće krize, na oko 65 odsto, što je dobar rezultat, napomenuo je on.
Saradnik Ekonomskog instituta Stojan Stamenković takođe smatra da u pogledu privrednog rasta i industrijske proizvodnje u februaru ima zaokreta trenda, ali da nije dobro davati euforične izjave.
On se osvrnuo i na državne subvencije kragujevačkom Fijatu naglasivši da "ako je to subvencija za kupovinu automobila, onda se ozbiljno narušava mehanizam tržišta, a ukoliko je to subvencija za otvaranje radnih mesta, problem je još složeniji".
"Fijat u Srbiji je kompanija sa mešovitim kapitalom, u kome država učestvuje sa 30 odsto, i preko subvencija je u više navrata povećavala kapital kompanije, ali istovremeno nije povećano njeno učešće u kapitalu", naveo je Stamenković i dodao da je subvencionisanje otvaranja radnih mesta problematično u uslovima konsolidacije javnih finansija i rasta zaduživanja.
On je istakao i da priliv kapitala ostaje trajni izazov za Srbiju u ovoj i u naredne dve godine, te da će, ako priliv investicija u tom periodu bude 1,7 do 1,8 milijardi evra godišnje, zemlji nedostajati četiri do pet milijardi evra za "zatvaranje" platnog bilansa, što bi išlo na teret smanjivanja deviznih rezervi.
(Tanjug, foto: Beta/Represent Communications)
Urednik MAT-a Vladimir Vučković rekao je na konferenciji za novinare da "postoji preveliki optimizam zvaničnika u pogledu podataka u javnim finansijama početkom godine i u tumačenju rezultata industrijske proizvodnje i privrede".
"Postoje pozitivne naznake, ali je opasno širiti optimizam da je počelo rešavanje fundamentalnih i suštinskih problema države, što bi onda moglo da nas navede na trag da nam nisu potrebni MMF, pa i EU, a to jednostavno nije tačno", naglasio je on.
Vučković je naveo da je međugodišnji rast industrijske proizvodnje u februaru bio 13,1 odsto, a u prerađivačkoj industriji 17 odsto, međutim, tako visoki rezultati nisu mera stvarnog rasta proizvodnje.
Visoko procenti su posledica toga što je u ekonomija u ovo vreme prošle godine, praktično "stajala" zbog izuzetno niskih temperatura, pa sada svaka aktivnost statistički izgleda kao veliki skok.
Desezonirani porast industrijske proizvodnje u februaru bio je 2,5 odsto u odnosu na januar, a ohrabruje što rast nije koncentrisan samo na pojedine grane, rekao je on i dodao da bi za precizniju ocenu kretanja trebalo sačekati i rezultate za mart, ali su prvi znaci oporavka tu.
U februaru je zabeležena i visoka stopa rasta izvoza - 42 odsto međugodišnje u februaru, i 31 odsto u prva dva meseca ove godine, ali je i tu prisutan uticaj niske baze iz istog perioda prošle godine, naveo je Vučković, i ocenio da je 20 odsto objektivna procena rasta izvoza u ovoj godini.
Uvoz je u blagom padu, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom povećana je sa 45 odsto, iz vremena najveće krize, na oko 65 odsto, što je dobar rezultat, napomenuo je on.
Saradnik Ekonomskog instituta Stojan Stamenković takođe smatra da u pogledu privrednog rasta i industrijske proizvodnje u februaru ima zaokreta trenda, ali da nije dobro davati euforične izjave.
On se osvrnuo i na državne subvencije kragujevačkom Fijatu naglasivši da "ako je to subvencija za kupovinu automobila, onda se ozbiljno narušava mehanizam tržišta, a ukoliko je to subvencija za otvaranje radnih mesta, problem je još složeniji".
"Fijat u Srbiji je kompanija sa mešovitim kapitalom, u kome država učestvuje sa 30 odsto, i preko subvencija je u više navrata povećavala kapital kompanije, ali istovremeno nije povećano njeno učešće u kapitalu", naveo je Stamenković i dodao da je subvencionisanje otvaranja radnih mesta problematično u uslovima konsolidacije javnih finansija i rasta zaduživanja.
On je istakao i da priliv kapitala ostaje trajni izazov za Srbiju u ovoj i u naredne dve godine, te da će, ako priliv investicija u tom periodu bude 1,7 do 1,8 milijardi evra godišnje, zemlji nedostajati četiri do pet milijardi evra za "zatvaranje" platnog bilansa, što bi išlo na teret smanjivanja deviznih rezervi.
(Tanjug, foto: Beta/Represent Communications)
