Za vreme govora Tomislava Nikolića u sedištu UN u Njujorku na debati o radu Tribunala, predsednica udruženja "Majke Srebrenice" podigla transparent, pa izbačena iz sale.
Predsednica Udruženja Majke Srebrenice Munira Subašić izvedena je danas iz sale u kojoj se održava javna debata o radu međunarodnih krivičnih sudova, jer je tokom govora predsednika Srbije Tomislava Nikolića podigla transparent na kome je pisalo "Republika Srpska, genocidna".
Ona je skupu prisustvovala u svojstvu posmatrača, na poziv predsednika Generalne skupštine UN Vuka Jeremića i nije imala pravo da se obraća.
Dok je predsednik Srbije Tomislav Nikolić govorio, ona je otkrila majicu sa natpisom Srebrenica i pokušala da podigne transparent na kome je pisalo "Republika Srpska, genocidna", ali su joj tada prišli pripadnici obezbeđenja UN i izveli je iz sale.
Subašić je posle toga ispraćena iz zgrade UN i nije dozvoljeno da u njoj boravi. Predsednik Srbije tokom ovog incidenta nije prekidao govor.
Predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuk Jeremić otvorio je danas debatu o radu međunarodnih krivičnih sudova, na kojoj će 82 zemlje nastupiti sa zvaničnom izjavom.
To je najveći broj država koje su se u istoriji UN prijavile za učešće na nekoj od javnih debata u Generalnoj skupštini.
Posle Jeremića, prisutnima se obratio Generalni sekretar UN Ban Ki-Mun. On je rekao da je pomirenje jedan od suštinskih elementa postkonfliktnog oporavka, a da je rad krivičnih tribunala od ključnog značaja za taj proces. Ban je naglasio da treba zaštiti tribunale od od onih koji žele da potkopaju nihov rad iz razloga koji su vezani više za politiku nego za pravosuđe. Veo govor Generalnog sekretara UN možete pročitati OVDE.
Potom je govorio Nebojša Radmanović, predsedavajući Predsedništva BiH koji je napomenuo da je većina sva tri konstitutivna naroda u BiH nezadovoljna radom haškog Tribunala. Ceo Radmanovićev govor možete pročitati OVDE.
Zatim je reč dobio predsednik Srbije Tomislav Nikolić koji je rekao da se, sa stanovišta nauke i etike, haški procesi mogu staviti u istu ravan sa procesima koje je vodila Inkvizicija i da u Haškom tribunalu.
Nikolić je istakao da su haški postupci protiv Srba bili bez pravde i pravednosti i da su motivisani kažnjavanjem i odmazdom i ocenio da "haška suđenja uglavnom neće uspeti da dosegnu pravu i potpunu istinu, pa će i pomirenje biti nametnuto i neiskreno".
Ceo govor predsednika Srbije možete pročitati OVDE.
Ambasador Ruske federacije pri UN Vitalij Čurkin rekao je da su međunarodni tribunali važan element u uspostavljanju pravde, ali je oštro kritikovao rad Haškog tribunala koji, kako je ocenio, nije doprineo procesu pomirenja.
"Nonšalantnost sa kojom je sa tri glasa prema dva opovrgnuta prvostepenta jednoglasna presuda Gotovini i Markaču za masovna ubistva i deportaciju srpskog stanovništva koja je bila zasnovana na godinama istrage je zapanjujuća," ocenio je Čurkin, a celo njegovo izlaganje možete pročitati OVDE.
Stalni predstavnik Misije Hrvatske pri UN Ranko Vilović podržao je načelno rad ad hok krivičnih tribunala i posebno uspostavljanje Međunarodnog krivičnog suda, ali je kritikovao način na koji je organizovana današnja debata o ulozi tribunala i neke od stavova koje je izneo predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
On smatra i da neke od stvari koje je izneo predsednik Srbije ne odgovaraju činjenicama. "Možemo samo da se sa njima ne složimo", naveo je predstavnik Hrvatske, ne precizirajući o kojim se stavovima radi.
Vilović je ocenio da su ljudi vekovima težili uspostavljanju međunarodnih mehanizama pravde, ali da je pravi prodor učinjen osnivanjem Haškog tribunala i tribunala za Ruandu i potom tribunalima za Sijera Leone i Kambodžu.
Ipak, sve su to bili ad hoc tribunali tako da je njihova preventivna moć bila ograničena, rekao je on i istakao da je "svetu bio potreban Međunarodni krivični sud čije je osnivanje bilo jedan od najvećih postignuća civilizacije u 20. veku i početak nove ere".
Prema njegovim rečima, Hrvatska je "kao žrtva agresije" snažno podržala Haški tribunal kao najbolji način za traženje pravde.
"Iako moja zemlja nije uvek bila zadovoljna procerudom i odlukama ona je uvek podržavala rad tribunala i nikada nije dovodila u pitanje njegove odluke", rekao je on napominjući da je to "ono što očekuju i od drugih."
Ono što je, kada je reč o zločinima važno da se učini jeste da se utvrdi odgovornost pojedinaca, ali proces pomirenja ne mogu da izvrše samo tribunali, ocenio je hrvatski ambasador i istakao da je potrebno da kritična količina društva shvati šta je ispravno, a da su političko lideri u tome ključni.
Današnja debata je mogla da doprinese tome da je bila uravnotežena i pripremljena na odgovrajući način, smatra hrvatski ambasador, koji međutim, ocenjuje da "nedostatak transparentnosti" i izbor panelista, "upućuju da to nije bio cilj."
Otpravnik poslova Turske u UN Levent Eler ocenio je da je osnivanje Međunarodnih krivičnih tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu doprinelo procesu pomirenju i održanju mira.
"Bez pravde, počinioci najgnusnijih zločina ne bi bili kažnjeni, a mir ne bi bio održiv", izjavio je on, naglasivši da je neophodno krivično goniti odgovorne pojedince, a da treba zaštiti zajednice od kolektivnog etiketiranja i nametanja kolektivne krivice.
I Turska, kao balkanska zemlja, aktivno doprinosi miru, stabilnosti i pomirenju u regionu, u trenutku kada čitav region stremi ka evrointegracijama, a naročito kroz saradnju sa Srbijom, BiH i Hrvatskom.
U popodnevnom delu će biti održana dva panela, za koji su učešće prijavili eminentni svetski pravni stručnjaci i poznavaoci prilika na Balkanu tokom devedesetih godina.
Otvarajući debati Jeremić je rekao da je "suštinsko pitanje kako međunarodno krivično pravosuđe može da pomogne u pomirenju bivših protivnika u postkonfliktnim, tranzicionim društvima".
"Pitanja o kojima će se razgovarati su i diskrecija tužilaštva, pravni kriterijumi prema kojima se donose presude i proces biranja sudskih zvaničnika i osoblja kao i pitanje prvenstva jurisdikcije i kako se ona razvijala, najavio je Jeremić i dodao da će biti reči i tome kako izbalansirati donošenje presuda, sprečavanja nekažnjivosti i poštovanja prava kako žrtava tako i optuženih", rekao je Jeremić, a njegov ceo govor možete pročitati OVDE.
(Tanjug/MONDO)
Ona je skupu prisustvovala u svojstvu posmatrača, na poziv predsednika Generalne skupštine UN Vuka Jeremića i nije imala pravo da se obraća.
Dok je predsednik Srbije Tomislav Nikolić govorio, ona je otkrila majicu sa natpisom Srebrenica i pokušala da podigne transparent na kome je pisalo "Republika Srpska, genocidna", ali su joj tada prišli pripadnici obezbeđenja UN i izveli je iz sale.
Subašić je posle toga ispraćena iz zgrade UN i nije dozvoljeno da u njoj boravi. Predsednik Srbije tokom ovog incidenta nije prekidao govor.
Predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuk Jeremić otvorio je danas debatu o radu međunarodnih krivičnih sudova, na kojoj će 82 zemlje nastupiti sa zvaničnom izjavom.
To je najveći broj država koje su se u istoriji UN prijavile za učešće na nekoj od javnih debata u Generalnoj skupštini.
Posle Jeremića, prisutnima se obratio Generalni sekretar UN Ban Ki-Mun. On je rekao da je pomirenje jedan od suštinskih elementa postkonfliktnog oporavka, a da je rad krivičnih tribunala od ključnog značaja za taj proces. Ban je naglasio da treba zaštiti tribunale od od onih koji žele da potkopaju nihov rad iz razloga koji su vezani više za politiku nego za pravosuđe. Veo govor Generalnog sekretara UN možete pročitati OVDE.
Potom je govorio Nebojša Radmanović, predsedavajući Predsedništva BiH koji je napomenuo da je većina sva tri konstitutivna naroda u BiH nezadovoljna radom haškog Tribunala. Ceo Radmanovićev govor možete pročitati OVDE.
Zatim je reč dobio predsednik Srbije Tomislav Nikolić koji je rekao da se, sa stanovišta nauke i etike, haški procesi mogu staviti u istu ravan sa procesima koje je vodila Inkvizicija i da u Haškom tribunalu.
Nikolić je istakao da su haški postupci protiv Srba bili bez pravde i pravednosti i da su motivisani kažnjavanjem i odmazdom i ocenio da "haška suđenja uglavnom neće uspeti da dosegnu pravu i potpunu istinu, pa će i pomirenje biti nametnuto i neiskreno".
Ceo govor predsednika Srbije možete pročitati OVDE.
Ambasador Ruske federacije pri UN Vitalij Čurkin rekao je da su međunarodni tribunali važan element u uspostavljanju pravde, ali je oštro kritikovao rad Haškog tribunala koji, kako je ocenio, nije doprineo procesu pomirenja.
"Nonšalantnost sa kojom je sa tri glasa prema dva opovrgnuta prvostepenta jednoglasna presuda Gotovini i Markaču za masovna ubistva i deportaciju srpskog stanovništva koja je bila zasnovana na godinama istrage je zapanjujuća," ocenio je Čurkin, a celo njegovo izlaganje možete pročitati OVDE.
Stalni predstavnik Misije Hrvatske pri UN Ranko Vilović podržao je načelno rad ad hok krivičnih tribunala i posebno uspostavljanje Međunarodnog krivičnog suda, ali je kritikovao način na koji je organizovana današnja debata o ulozi tribunala i neke od stavova koje je izneo predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
On smatra i da neke od stvari koje je izneo predsednik Srbije ne odgovaraju činjenicama. "Možemo samo da se sa njima ne složimo", naveo je predstavnik Hrvatske, ne precizirajući o kojim se stavovima radi.
Vilović je ocenio da su ljudi vekovima težili uspostavljanju međunarodnih mehanizama pravde, ali da je pravi prodor učinjen osnivanjem Haškog tribunala i tribunala za Ruandu i potom tribunalima za Sijera Leone i Kambodžu.
Ipak, sve su to bili ad hoc tribunali tako da je njihova preventivna moć bila ograničena, rekao je on i istakao da je "svetu bio potreban Međunarodni krivični sud čije je osnivanje bilo jedan od najvećih postignuća civilizacije u 20. veku i početak nove ere".
Prema njegovim rečima, Hrvatska je "kao žrtva agresije" snažno podržala Haški tribunal kao najbolji način za traženje pravde.
"Iako moja zemlja nije uvek bila zadovoljna procerudom i odlukama ona je uvek podržavala rad tribunala i nikada nije dovodila u pitanje njegove odluke", rekao je on napominjući da je to "ono što očekuju i od drugih."
Ono što je, kada je reč o zločinima važno da se učini jeste da se utvrdi odgovornost pojedinaca, ali proces pomirenja ne mogu da izvrše samo tribunali, ocenio je hrvatski ambasador i istakao da je potrebno da kritična količina društva shvati šta je ispravno, a da su političko lideri u tome ključni.
Današnja debata je mogla da doprinese tome da je bila uravnotežena i pripremljena na odgovrajući način, smatra hrvatski ambasador, koji međutim, ocenjuje da "nedostatak transparentnosti" i izbor panelista, "upućuju da to nije bio cilj."
Otpravnik poslova Turske u UN Levent Eler ocenio je da je osnivanje Međunarodnih krivičnih tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu doprinelo procesu pomirenju i održanju mira.
"Bez pravde, počinioci najgnusnijih zločina ne bi bili kažnjeni, a mir ne bi bio održiv", izjavio je on, naglasivši da je neophodno krivično goniti odgovorne pojedince, a da treba zaštiti zajednice od kolektivnog etiketiranja i nametanja kolektivne krivice.
I Turska, kao balkanska zemlja, aktivno doprinosi miru, stabilnosti i pomirenju u regionu, u trenutku kada čitav region stremi ka evrointegracijama, a naročito kroz saradnju sa Srbijom, BiH i Hrvatskom.
U popodnevnom delu će biti održana dva panela, za koji su učešće prijavili eminentni svetski pravni stručnjaci i poznavaoci prilika na Balkanu tokom devedesetih godina.
Otvarajući debati Jeremić je rekao da je "suštinsko pitanje kako međunarodno krivično pravosuđe može da pomogne u pomirenju bivših protivnika u postkonfliktnim, tranzicionim društvima".
"Pitanja o kojima će se razgovarati su i diskrecija tužilaštva, pravni kriterijumi prema kojima se donose presude i proces biranja sudskih zvaničnika i osoblja kao i pitanje prvenstva jurisdikcije i kako se ona razvijala, najavio je Jeremić i dodao da će biti reči i tome kako izbalansirati donošenje presuda, sprečavanja nekažnjivosti i poštovanja prava kako žrtava tako i optuženih", rekao je Jeremić, a njegov ceo govor možete pročitati OVDE.
(Tanjug/MONDO)
