Generalni sekretar UN Ban Ki Mun ocenio je danas u Njujorku da je pomirenje jedan od suštinskih elementa postkonfliktnog oporavka, a da je rad krivičnih tribunala od ključnog značaja za taj proces.
Na početku javne debate o radu međunarodnih krivičnih tribunala i njihovoj ulozi u pomirenju, Ban je u sedištu UN istakao da "podrška tribunalima i sudovima znači poštovanje, a ne dovođenje u pitanje njihove nezavisnosti, nepristrasnosti i inegriteta", kao i "sprovođenje njihovih odluka".
"To takođe znači zaštiti tribunale od od onih koji žele da potkopaju nihov rad iz razloga koji su vezani više za politiku nego za pravosuđe", naglasio je Ban.
Po njegovom mišljenju, sve dalekosežniji uticaj međunarodne krivičnog pravosuđa je pozitivan trend za čovečanstvo, pa je zato čvrsto rešen da obezbedi podršku koja je tribunalima i sudovima potrebna da bi uspeli, sada i u budućnosti.
Pomirenje je jedan od "najneuhvatljivijih" uslova post-kriznog oporavka, jer je ponekad teško znati kada je društvo dovoljno sagledalo uzorke sukoba i rešilo probleme koji su iz njih proistekli, ocenio je generalni sekretar i dodao:
"Ali znamo jedno: previše često, iako su borbe prestale, pa čak i posle dosta vremena i napora, osećanja još uvek mogu biti živa a tenzije eksplodirati i na najmanju provokaciju."
Ban smatra da je sprovođenje međunarodnog krivičnog pravosuđa najpozitivnije dešavanje u međunarodnim odnosima proteklih generacija.
Pre dve decenije, podsetio je, gotovo 50 godina posle Nirnmberških procesa, međunarodna zajednica uspotavila je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, a usledilo je osnivanje Međunarodnog Krivičnog Suda, Specijalnog suda za Sijera Leone i specijalnih sudova u Kambodži i Libanu.
"Nekažnjivost za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, genocida i drugih međnarodnih zločina više nije prihvatljivo niti se tolersiše, a oni koji raspiruju mržnje i podele, bilo da su šefovi država, milicija ili pojedini vojnici i građani - sve manje imaju gde da se kriju", istakao je.
Međutim pravda, kao je dodao, nije samo stvar kažnjavanja počinilaca.
"Istorija je pokazala da dugoročan mir i stabilnost zahevaju priznanje ranijih nedeja. U Post-konfliktnim društviam traumatizovanim smrću i destrukcijom pozivanje na odgovornost može da srpeči da se takve stvari ponove. Savet bezbednosti je to podvukao uspostavljajući Haški tribunal, tribunal za Ruandu i specijalni sud za Siera Leone", zaključio je Ban.
Kako je istakao, međunarodni tribunali su takođe dali glas žrtvama i svedocima.
Ban je naveo i da se pre samo dva dana u Hagu sastao sa predsednicima MKS i tribunala i zahvalio im za njihov rad.
Debatu je otvorio predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuk Jeremić čiji govor možete pročitati OVDE, a nedugo posle Ban Ki Muna govor je održao predsednik Srbije Tomislav Nikolić, čiji govor možete pročitati OVDE.
(Tanjug)
"To takođe znači zaštiti tribunale od od onih koji žele da potkopaju nihov rad iz razloga koji su vezani više za politiku nego za pravosuđe", naglasio je Ban.
Po njegovom mišljenju, sve dalekosežniji uticaj međunarodne krivičnog pravosuđa je pozitivan trend za čovečanstvo, pa je zato čvrsto rešen da obezbedi podršku koja je tribunalima i sudovima potrebna da bi uspeli, sada i u budućnosti.
Pomirenje je jedan od "najneuhvatljivijih" uslova post-kriznog oporavka, jer je ponekad teško znati kada je društvo dovoljno sagledalo uzorke sukoba i rešilo probleme koji su iz njih proistekli, ocenio je generalni sekretar i dodao:
"Ali znamo jedno: previše često, iako su borbe prestale, pa čak i posle dosta vremena i napora, osećanja još uvek mogu biti živa a tenzije eksplodirati i na najmanju provokaciju."
Ban smatra da je sprovođenje međunarodnog krivičnog pravosuđa najpozitivnije dešavanje u međunarodnim odnosima proteklih generacija.
Pre dve decenije, podsetio je, gotovo 50 godina posle Nirnmberških procesa, međunarodna zajednica uspotavila je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, a usledilo je osnivanje Međunarodnog Krivičnog Suda, Specijalnog suda za Sijera Leone i specijalnih sudova u Kambodži i Libanu.
"Nekažnjivost za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, genocida i drugih međnarodnih zločina više nije prihvatljivo niti se tolersiše, a oni koji raspiruju mržnje i podele, bilo da su šefovi država, milicija ili pojedini vojnici i građani - sve manje imaju gde da se kriju", istakao je.
Međutim pravda, kao je dodao, nije samo stvar kažnjavanja počinilaca.
"Istorija je pokazala da dugoročan mir i stabilnost zahevaju priznanje ranijih nedeja. U Post-konfliktnim društviam traumatizovanim smrću i destrukcijom pozivanje na odgovornost može da srpeči da se takve stvari ponove. Savet bezbednosti je to podvukao uspostavljajući Haški tribunal, tribunal za Ruandu i specijalni sud za Siera Leone", zaključio je Ban.
Kako je istakao, međunarodni tribunali su takođe dali glas žrtvama i svedocima.
Ban je naveo i da se pre samo dva dana u Hagu sastao sa predsednicima MKS i tribunala i zahvalio im za njihov rad.
Debatu je otvorio predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuk Jeremić čiji govor možete pročitati OVDE, a nedugo posle Ban Ki Muna govor je održao predsednik Srbije Tomislav Nikolić, čiji govor možete pročitati OVDE.
(Tanjug)
