Mnogi pripadnici tri konstitutivna naroda BiH nezadovoljni radom Haškog tribunala rekao je Nebojša Radmanović na početku debate u UN o radu međunarodnih krivičnih sudova.
Narodi u Bosni i Hercegovini imaju različita mišljenja o radu Haškog tribunala, ali svi dele opredeljenje da zločini koji su počinjeni tokom rata na teritoriji BiH moraju biti procesuirani, rekao je danas predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović na početku debate u UN o radu međunarodnih krivičnih sudova.
Prema njegovim rečima, još je rano objektivno oceniti rad ad hoc sudova, kao relativno novih mehanizama, ali da su mnogi pripadnici tri konstitutivna naroda BiH nezadovoljni radom Haškog tribunala.
"Mnogi pripadnici sva tri konstitutivna naroda BiH su nezadovoljni radom Haškog tribunala i veruju da on kažnjava samo pripadnike njihovog naroda, ali je svima zajedničko opredeljenje da svi zločini koji su počinjeni tokom rata na teritoriji BiH moraju biti procesuirani, njihovi počinioci propisno kažnjeni, a društvo zadovoljeno", izjavio je on.
Podsetivši da je Haški tribunal osnovan sa namerom da se kazne počinioci najtežih zločina u bivšoj Jugoslaviji i da se spreči ponavljanje takvih zločina, sa jasnom porukom da će oni biti bez izuzetka kažnjeni, on je ukazao da treba sprečiti "kolektivizaciju krivice".
"Nema kolektivne krivice, već samo individualne, ne smeju se kriviti čitavi narodi, već samo pojedinci", naglasio je Radmanović.
Kao najčešće zamerke radu Haškog tribunala on je naveo nesrazmernost u kaznama, selektivnost u optužbama, primenu dvostrukih standarda i drugo.
Radmanović je podsetio da je BiH pozdravila osnivanje Haškog tribunala i da vlasti te zemlje konstruktivno i dosledno sarađuju sa tim sudom, što je pozitivno ocenjeno u periodičnim izvestajima UN.
BiH je, naveo je on, usvojila državnu strategiju o procesuiranju ratnih zločina i dosad je postigla napredak u radu na takvim slučajevima, mada je ostao još veliki broj predmeta koje treba procesuirati pred domaćim sudovima.
Na kraju, Radmanović je ukazao da dugoročni miri i pomirenje među narodima BiH ne mogu biti ostvareni samo sudskim presudama bilo kog suda, već to zahteva sveobuhvatan napor svih političkih faktora u društvu, uz iskren, pošten i otvoren dijalog različitih struktura, civilnog društva, udruženja ratnih veterana i drugih, kako bi se prevazišlo teško nasleđe iz prošlosti.
(Tanjug/foto: Screenshot YouTube)
Prema njegovim rečima, još je rano objektivno oceniti rad ad hoc sudova, kao relativno novih mehanizama, ali da su mnogi pripadnici tri konstitutivna naroda BiH nezadovoljni radom Haškog tribunala.
"Mnogi pripadnici sva tri konstitutivna naroda BiH su nezadovoljni radom Haškog tribunala i veruju da on kažnjava samo pripadnike njihovog naroda, ali je svima zajedničko opredeljenje da svi zločini koji su počinjeni tokom rata na teritoriji BiH moraju biti procesuirani, njihovi počinioci propisno kažnjeni, a društvo zadovoljeno", izjavio je on.
Podsetivši da je Haški tribunal osnovan sa namerom da se kazne počinioci najtežih zločina u bivšoj Jugoslaviji i da se spreči ponavljanje takvih zločina, sa jasnom porukom da će oni biti bez izuzetka kažnjeni, on je ukazao da treba sprečiti "kolektivizaciju krivice".
"Nema kolektivne krivice, već samo individualne, ne smeju se kriviti čitavi narodi, već samo pojedinci", naglasio je Radmanović.
Kao najčešće zamerke radu Haškog tribunala on je naveo nesrazmernost u kaznama, selektivnost u optužbama, primenu dvostrukih standarda i drugo.
Radmanović je podsetio da je BiH pozdravila osnivanje Haškog tribunala i da vlasti te zemlje konstruktivno i dosledno sarađuju sa tim sudom, što je pozitivno ocenjeno u periodičnim izvestajima UN.
BiH je, naveo je on, usvojila državnu strategiju o procesuiranju ratnih zločina i dosad je postigla napredak u radu na takvim slučajevima, mada je ostao još veliki broj predmeta koje treba procesuirati pred domaćim sudovima.
Na kraju, Radmanović je ukazao da dugoročni miri i pomirenje među narodima BiH ne mogu biti ostvareni samo sudskim presudama bilo kog suda, već to zahteva sveobuhvatan napor svih političkih faktora u društvu, uz iskren, pošten i otvoren dijalog različitih struktura, civilnog društva, udruženja ratnih veterana i drugih, kako bi se prevazišlo teško nasleđe iz prošlosti.
(Tanjug/foto: Screenshot YouTube)
