Iz dijaspore su prošle godine u Srbiju pristigle 2,73 milijarde evra doznaka. Kada se ova suma, koja je 10 odsto BDP u 2012, podeli na sve stanovnike, ispada da je svako od nas dobio 384,1 evro.
Verovatno da je iznos koji je poslala dijapora bio i veći od 2,73 milijarde evra, jer osim legalnih kanala i dalje su popularni oni drugi, kovertama preko šofera autobusa, piše "Blic".
"Sigurno je da je iznos doznaka koji nije registrovan i veći, jer građani ne žele da plaćaju bankarske provizije koje mogu biti visoke. S druge strane, nije zabranjeno da se unese novac u zemlju u gotovini. Doznake su u svakom slučaju značajne ne samo zbog socijalnog mira, već i zato što su one čuvar kursa", ističe Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Od početka krize, od pre pet godina, doznake iz inostranstva imaju trend pada. I naši u rasejanju su pod pritiskom recesije. Ljudi gube posao, smanjuju im se plate. Logičan sled je da teže odvajaju za rođake u otadžbini. Menja se i struktura dijaspore. Čitave porodice su se iselile, tako da nemaju kome da šalju novac u Srbiju.
"Ćerka mi je u Kanadi. Tamo je i zasnovala porodicu, živi od 1999. Da nam nije nje, ne znam kako bih s ovim primanjima, plata mala, penzija muževljeva još manja, tako da nam njenih 300 dolara, što je oko 25.000 dinara, dobro dođe", kaže Gordana T. iz Kuršumlije.
Istraživanje Svetske banke pokazalo je da su u Srbiju od 2000. do 2010. godine od iseljenika stigle čak 43 milijarde dolara. Najmanje dva puta više nego kroz direktne strane investicije.
Prošle godine u Srbiju su poslali 2,735 milijardi evra. U 2011. - 2,794 milijarde evra. Osim legalnih kanala, međutim, i dalje su popularni oni drugi, kovertama preko šofera autobusa.
"Kako se emigriranje nastavlja, trebalo bi očekivati da će se taj nivo doznaka i drugih transfera održati. Zapravo, moglo bi da se kaže da je reč o trajnoj privrednoj i društvenoj karakteristici da se posao traži u inostranstvu jer ga kod kuće nema. Tu nije samo važno što ga nema u industriji, nego što ga je sve manje uopšte, tako da je zavisnost od stranog tržišta rada velika. To se neće brzo promeniti", ističe za "Blic" Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Doznake i ostali privatni transferi su značajnija stavka u platnom bilansu od direktnih stranih ulaganja. Naš sagovornik kaže da one imaju višestruku ulogu - predstavljaju razlog da se traži posao u inostranstvu, značajan su izvor dohodaka domaćinstava i održavaju potrošnju, pa tako i poreske prihode države. Takođe su znatan deo štednje u bankama iz koje se kreditira domaća privreda.
"Da bi to bilo održivo, potrebno je da se obnavlja broj emigranata, usled čega će i sledeće generacije tražiti posao u inostranstvu", ukazuje Gligorov za "Blic".
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
"Sigurno je da je iznos doznaka koji nije registrovan i veći, jer građani ne žele da plaćaju bankarske provizije koje mogu biti visoke. S druge strane, nije zabranjeno da se unese novac u zemlju u gotovini. Doznake su u svakom slučaju značajne ne samo zbog socijalnog mira, već i zato što su one čuvar kursa", ističe Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Od početka krize, od pre pet godina, doznake iz inostranstva imaju trend pada. I naši u rasejanju su pod pritiskom recesije. Ljudi gube posao, smanjuju im se plate. Logičan sled je da teže odvajaju za rođake u otadžbini. Menja se i struktura dijaspore. Čitave porodice su se iselile, tako da nemaju kome da šalju novac u Srbiju.
"Ćerka mi je u Kanadi. Tamo je i zasnovala porodicu, živi od 1999. Da nam nije nje, ne znam kako bih s ovim primanjima, plata mala, penzija muževljeva još manja, tako da nam njenih 300 dolara, što je oko 25.000 dinara, dobro dođe", kaže Gordana T. iz Kuršumlije.
Istraživanje Svetske banke pokazalo je da su u Srbiju od 2000. do 2010. godine od iseljenika stigle čak 43 milijarde dolara. Najmanje dva puta više nego kroz direktne strane investicije.
Prošle godine u Srbiju su poslali 2,735 milijardi evra. U 2011. - 2,794 milijarde evra. Osim legalnih kanala, međutim, i dalje su popularni oni drugi, kovertama preko šofera autobusa.
"Kako se emigriranje nastavlja, trebalo bi očekivati da će se taj nivo doznaka i drugih transfera održati. Zapravo, moglo bi da se kaže da je reč o trajnoj privrednoj i društvenoj karakteristici da se posao traži u inostranstvu jer ga kod kuće nema. Tu nije samo važno što ga nema u industriji, nego što ga je sve manje uopšte, tako da je zavisnost od stranog tržišta rada velika. To se neće brzo promeniti", ističe za "Blic" Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Doznake i ostali privatni transferi su značajnija stavka u platnom bilansu od direktnih stranih ulaganja. Naš sagovornik kaže da one imaju višestruku ulogu - predstavljaju razlog da se traži posao u inostranstvu, značajan su izvor dohodaka domaćinstava i održavaju potrošnju, pa tako i poreske prihode države. Takođe su znatan deo štednje u bankama iz koje se kreditira domaća privreda.
"Da bi to bilo održivo, potrebno je da se obnavlja broj emigranata, usled čega će i sledeće generacije tražiti posao u inostranstvu", ukazuje Gligorov za "Blic".
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
