Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da centralna banka ne razmišlja o promeni režima deviznog kursa i da ostaje posvećena režimu ciljane inflacije i rukovođeno fluktuirajućeg kursa.
Birajući postojeći režim kursa, prema rečima guvernera, NBS je zapravo izabrala da zadrži suverenitet monetarne politike, kako bi adekvatno odgovorila na udare iz ekonomskog okruženja.
Fleksibilni devizni kurs se, naročito u periodu krize, pokazao kao efikasan amortizer spoljnih udara, dopuštajući da se promenom kursa dostigne nova ravnoteža bez potreba za prilagođavanje kroz znatnije smanjenje zarada i penzija, a uz očuvanje deviznih rezervi, navela je Tabakovićeva.
Takvo prilagođavanje, iako doprinosi makroekonomskoj stabilnosti, ne može trajnije da zameni odgovornu fiskalnu politiku i strukturne reforme, istakla je ona za okruglim stolom "Režim i politika deviznog kursa u Srbiji - ograničenja i mogućnosti" u NBS.
Tabakovićeva je istakla da je skup organizovan sa ciljem da prisutni stručnjaci, ekonomisti i bankari dobiju mogućnost da iznesu svoje mišljenje i sučele stavove o prednostima i nedostacima različitih režima deviznog kursa u konkretnim okolnostima u Srbiji.
Rasprava u okviru dva tematska bloka obuhvatila je međuzavisnost režima i politike deviznog kursa i makroekonomske stabilnosti i uticaj deviznog kursa na finansijsku stabilnost zemlje.
Učesnici skupa su se složili da i jedan i drugi režim kursa imaju prednosti i nedostatke, koji u velikoj meri zavise od specifičnih karakteristika svake zemlje i njene ekonomije.
Preovladalo je mišljenje da u postojećim ekonomskim okolnostima fiksni devizni kurs, uključujući i valutni odbor, nije bolje rešenje za Srbiju od fluktuirajućeg kursa, imajući u vidu strukturu njene privrede, stepen otvorenosti ekonomije i liberalizacije kapitalnih tokova, kao i prisutne unutrašnje i spoljne deficite.
Razlike u stavovima su prisutnije kod definisanja prioriteta monetarne politike - postizanje cenovne i finansijske stabilnosti ili smanjenje spoljnotrgovinske neravnoteže.
S jedne strane se ističe potreba za snažnijim slabljenjem dinara u cilju stimulisanja izvoza, a, s druge, da slabljenje nepovoljno utiče na bilanse privrednih subjekata i da trajnije slabljenje ima negativne posledice kroz rast inflacije, nenaplativih potraživanja i kamatnih stopa.
Uz strukturne reforme i odgovarajuće mere ekonomske politike, usmerene na smanjenje spoljnotrgovinskog i fiskalnog deficita i javnog duga, podržane režimom rukovođenog fluktuiranja kurs bi uz znatno manje napore i troškove bio stabilan, zaključak je učesnika skupa, saopštila je NBS.
Na skupu su, uz Tabakovićevu i viceguvernere NBS, učestvovali predstavnici Svetske banke i MMF-a, članovi Saveta guvernera NBS, bivši guverneri NBS Dejan Šoškić i Kori Udovički, član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.
Učestvovali su i ekonomisti Boško Živković, Miroljub Labus, Milojko Arsić, Oskar Kovač, Ljubomir Madžar, predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza Draginja Djurić.
(Tanjug, foto: Beta, arhiva)
Fleksibilni devizni kurs se, naročito u periodu krize, pokazao kao efikasan amortizer spoljnih udara, dopuštajući da se promenom kursa dostigne nova ravnoteža bez potreba za prilagođavanje kroz znatnije smanjenje zarada i penzija, a uz očuvanje deviznih rezervi, navela je Tabakovićeva.
Takvo prilagođavanje, iako doprinosi makroekonomskoj stabilnosti, ne može trajnije da zameni odgovornu fiskalnu politiku i strukturne reforme, istakla je ona za okruglim stolom "Režim i politika deviznog kursa u Srbiji - ograničenja i mogućnosti" u NBS.
Tabakovićeva je istakla da je skup organizovan sa ciljem da prisutni stručnjaci, ekonomisti i bankari dobiju mogućnost da iznesu svoje mišljenje i sučele stavove o prednostima i nedostacima različitih režima deviznog kursa u konkretnim okolnostima u Srbiji.
Rasprava u okviru dva tematska bloka obuhvatila je međuzavisnost režima i politike deviznog kursa i makroekonomske stabilnosti i uticaj deviznog kursa na finansijsku stabilnost zemlje.
Učesnici skupa su se složili da i jedan i drugi režim kursa imaju prednosti i nedostatke, koji u velikoj meri zavise od specifičnih karakteristika svake zemlje i njene ekonomije.
Preovladalo je mišljenje da u postojećim ekonomskim okolnostima fiksni devizni kurs, uključujući i valutni odbor, nije bolje rešenje za Srbiju od fluktuirajućeg kursa, imajući u vidu strukturu njene privrede, stepen otvorenosti ekonomije i liberalizacije kapitalnih tokova, kao i prisutne unutrašnje i spoljne deficite.
Razlike u stavovima su prisutnije kod definisanja prioriteta monetarne politike - postizanje cenovne i finansijske stabilnosti ili smanjenje spoljnotrgovinske neravnoteže.
S jedne strane se ističe potreba za snažnijim slabljenjem dinara u cilju stimulisanja izvoza, a, s druge, da slabljenje nepovoljno utiče na bilanse privrednih subjekata i da trajnije slabljenje ima negativne posledice kroz rast inflacije, nenaplativih potraživanja i kamatnih stopa.
Uz strukturne reforme i odgovarajuće mere ekonomske politike, usmerene na smanjenje spoljnotrgovinskog i fiskalnog deficita i javnog duga, podržane režimom rukovođenog fluktuiranja kurs bi uz znatno manje napore i troškove bio stabilan, zaključak je učesnika skupa, saopštila je NBS.
Na skupu su, uz Tabakovićevu i viceguvernere NBS, učestvovali predstavnici Svetske banke i MMF-a, članovi Saveta guvernera NBS, bivši guverneri NBS Dejan Šoškić i Kori Udovički, član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.
Učestvovali su i ekonomisti Boško Živković, Miroljub Labus, Milojko Arsić, Oskar Kovač, Ljubomir Madžar, predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza Draginja Djurić.
(Tanjug, foto: Beta, arhiva)
