Vlasnici čija druga nekretnina vredi više od 50.000 evra neće biti dodatno oporezovani "jer sad nije vreme", izjavio je danas ministar finansija Mlađan Dinkić.
"Hteli smo da oporezujemo one koji imaju više, ali smo shvatili da bi ovako izbili pare iz džepa i onima koji nemaju", rekao je Dinkić za Radio-televiziju Srbije.
Dinkić je naveo da je od dodatnog poreza odustao danas posle podne u dogovoru sa timom Ministarstva finansija, a posle "poziva građana" na osnovu kojih je shvatio da bi "taj porez pogodio i one kojima prvobitno nije bio namenjen".
Dinkić je rekao da Ministatrstvo finasija ima nameru da napravi poreski sistem koji će pravednije oporezovati imovinu, ali se odustalo od rigoroznijeg oporezivanja bogatijih građana i odlučeno je da se to ostavi "za neka bolja vremena".
Po poslednjem popisu, u Srbiji ima oko 85.000 nekretnina više od broja stanovnika, ali se "ispostavilo da su ih mnogi građani dobili nasledstvom, tako da bi njihovo oporezivanje bilo nepravedno u ovom trenutku", mada bi budžetski prihod od poreza na te nekretnine bio oko pet do šest milijardi dinara godišnje, kazao je ministar.
Dinkić je rekao da novi zakon o porezu na imovinu predviđa unakrsno ispitivanje imovine, uz rigorozne kazne za one koji je ne budu plaćali, što do sada nije bi slučaj.
Odustajanje od ove srpske varijante "poreza na bogate" ministar Dinkić je pomenuo u okviru najave rebalansa budžeta, pošto prihodi nikako da "stignu" planove Mnistarstva.
Rebalans će formalno biti izveden kroz smanjenje rashoda pojedinih ministarstava, tako da će ona morati da odustanu od nekih nabavki, ali se, na primer, planirane subvencije i podsticaji poljoprivredi neće smanjivati, rekao je Dinkić u emisiji RTS-a.
Imajući u vidu da je pao prihod od PDV-a i od akciza, usled pada prometa u trgovinama i usled rasta prometa robe u "sivoj zoni", rashodi budžeta biće smanjeni, ali će deficit ostati na planiranom nivou od četiri odsto BDP-a, objasnio je Dinkić.
Ministarstvo finansija,kako je rekao, planira ozbiljniju borbu protiv "sive ekonomije", preko pojačane kontrole poslovanja u trgovinama i to je sastavni deo poreske reforme.
Vlada je jedinstvena po pitanju poreske reforme, a najavljene izmene fiskalnih propisa dovešće do pravednijeg poreskog sistema, pogotovu u određivnju poreza na imovinu, i istovremeno će rasterititi privredu i pojačati stabilnost penzionog sistema, rekao je Dinkić.
On je ukazao da će jačanje stabilnosti penzionog fonda osloboditi brige oko 1,7 miliona penzionera za sigurnost isplate njihovih primanja, a privredi će se smanjti trošak rada.
Govoreći o proceni da je Srbija izašla iz recesije u prvom kvartalu, Dinkić je rekao da rast privrede od 1,9 odsto u prvom kvartalu nije "bog zna šta", ali je statistički značajan, i bilo bi dobro da se taj trend nastavi.
Kao primer, Dinkić je naveo veliki rast automobilske industrije, najviše zahvaljujući Fijatu, čiji je izvoz u prvom kvartalu učestvovao sa 20 odsto u ukupnom izvozu zemlje, ali je zato građevinarstvo u kolapsu.
Osvrnuvši se na rast javnog duga Srbije, Dinkić je rekao da će javni dug do kraja godine biti oko 58 odsto BDP-a, što je ispod granice od 60 odsto (gornja granica za granica srednje zaduženu zemlju), podsetivši da je Srbija nedavno počela da smanjuje javni dug.
Smanjenje javnog duga Ministarstvo finansija će uraditi tako što će uzimati jeftinije kredite da otplati skuplje zajmove, što rade i druge zemlje, a krajnji ishod biće zausavljanje zaduživanja zemlje i smanjenje javnog duga od 2014. godine, objasnio je Dinkić.
Ona je dodala da će Zakon o porezu na dohodak građana stupiti na snagu ove godine, kada ga usvoji Narodna skupština.
Komenatrišući žalbe opština da novim poreskim zakonima lokalnim samoupravama ostaje 80 odsto poreza na zarade, Dinkić je rekao da će lokalne samouprave morati da se potrude da brže odobravaju dozvole za gradnju i da uberu prihode na svom području od građevinskog zemljišta, kako bi "ubrale" više prihoda.
Savetnica ministra za poreska pitanja Milica Bisić je rekla da će novih pet zakona smanjiti troškove privrede za 27 milijardi dinara godišnje, i najavila da će osnovica za porez na zarade biti povećana sa 9.000 na 11.000 dinara.
(MONDO/agencije, foto: Beta/Milan Obradović)
Dinkić je naveo da je od dodatnog poreza odustao danas posle podne u dogovoru sa timom Ministarstva finansija, a posle "poziva građana" na osnovu kojih je shvatio da bi "taj porez pogodio i one kojima prvobitno nije bio namenjen".
Dinkić je rekao da Ministatrstvo finasija ima nameru da napravi poreski sistem koji će pravednije oporezovati imovinu, ali se odustalo od rigoroznijeg oporezivanja bogatijih građana i odlučeno je da se to ostavi "za neka bolja vremena".
Po poslednjem popisu, u Srbiji ima oko 85.000 nekretnina više od broja stanovnika, ali se "ispostavilo da su ih mnogi građani dobili nasledstvom, tako da bi njihovo oporezivanje bilo nepravedno u ovom trenutku", mada bi budžetski prihod od poreza na te nekretnine bio oko pet do šest milijardi dinara godišnje, kazao je ministar.
Dinkić je rekao da novi zakon o porezu na imovinu predviđa unakrsno ispitivanje imovine, uz rigorozne kazne za one koji je ne budu plaćali, što do sada nije bi slučaj.
Odustajanje od ove srpske varijante "poreza na bogate" ministar Dinkić je pomenuo u okviru najave rebalansa budžeta, pošto prihodi nikako da "stignu" planove Mnistarstva.
Rebalans će formalno biti izveden kroz smanjenje rashoda pojedinih ministarstava, tako da će ona morati da odustanu od nekih nabavki, ali se, na primer, planirane subvencije i podsticaji poljoprivredi neće smanjivati, rekao je Dinkić u emisiji RTS-a.
Imajući u vidu da je pao prihod od PDV-a i od akciza, usled pada prometa u trgovinama i usled rasta prometa robe u "sivoj zoni", rashodi budžeta biće smanjeni, ali će deficit ostati na planiranom nivou od četiri odsto BDP-a, objasnio je Dinkić.
Ministarstvo finansija,kako je rekao, planira ozbiljniju borbu protiv "sive ekonomije", preko pojačane kontrole poslovanja u trgovinama i to je sastavni deo poreske reforme.
Vlada je jedinstvena po pitanju poreske reforme, a najavljene izmene fiskalnih propisa dovešće do pravednijeg poreskog sistema, pogotovu u određivnju poreza na imovinu, i istovremeno će rasterititi privredu i pojačati stabilnost penzionog sistema, rekao je Dinkić.
On je ukazao da će jačanje stabilnosti penzionog fonda osloboditi brige oko 1,7 miliona penzionera za sigurnost isplate njihovih primanja, a privredi će se smanjti trošak rada.
Govoreći o proceni da je Srbija izašla iz recesije u prvom kvartalu, Dinkić je rekao da rast privrede od 1,9 odsto u prvom kvartalu nije "bog zna šta", ali je statistički značajan, i bilo bi dobro da se taj trend nastavi.
Kao primer, Dinkić je naveo veliki rast automobilske industrije, najviše zahvaljujući Fijatu, čiji je izvoz u prvom kvartalu učestvovao sa 20 odsto u ukupnom izvozu zemlje, ali je zato građevinarstvo u kolapsu.
Osvrnuvši se na rast javnog duga Srbije, Dinkić je rekao da će javni dug do kraja godine biti oko 58 odsto BDP-a, što je ispod granice od 60 odsto (gornja granica za granica srednje zaduženu zemlju), podsetivši da je Srbija nedavno počela da smanjuje javni dug.
Smanjenje javnog duga Ministarstvo finansija će uraditi tako što će uzimati jeftinije kredite da otplati skuplje zajmove, što rade i druge zemlje, a krajnji ishod biće zausavljanje zaduživanja zemlje i smanjenje javnog duga od 2014. godine, objasnio je Dinkić.
Ona je dodala da će Zakon o porezu na dohodak građana stupiti na snagu ove godine, kada ga usvoji Narodna skupština.
Komenatrišući žalbe opština da novim poreskim zakonima lokalnim samoupravama ostaje 80 odsto poreza na zarade, Dinkić je rekao da će lokalne samouprave morati da se potrude da brže odobravaju dozvole za gradnju i da uberu prihode na svom području od građevinskog zemljišta, kako bi "ubrale" više prihoda.
Savetnica ministra za poreska pitanja Milica Bisić je rekla da će novih pet zakona smanjiti troškove privrede za 27 milijardi dinara godišnje, i najavila da će osnovica za porez na zarade biti povećana sa 9.000 na 11.000 dinara.
(MONDO/agencije, foto: Beta/Milan Obradović)
