Da ne bi doživela sudbinu Kipra i "međunarodnu finansijsku pomoć" država prodaje Novu Kreditnu banku Maribor, Adrija ervejz, Ljubljanski aerodrom, Slovenački Telekom i proizvođača hrane Žito, povećava PDV, porez na plate...
Slovenačka vlada je usvojila akcioni plan čiji je cilj izbegavanje traženja međunarodne pomoći, koja je skupo koštala Kipar.
Plan, koji će uskoro biti poslat Briselu, smatra se ključnim za pokretanje recesijom pogođene ekonomije Slovenije i za oporavak posrnulog bankarskog sistema, prenosi Frans pres.
Prema prvobitnim detajlima ovog programa, koji je na konferenciji za štampu u Ljubljani predstavila slovenačka premijerka Alenka Bratušek, planirani "krizni" porez od 0,5 do 5 odsto na sve plate je smanjen, ali bi mogao biti iskorišćen kao "plan B", u slučaju da nove mere ne donesu očekivane prihode.
Međutim, povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV), što je prvobitno bilo predviđeno za 2014. godinu, moglo bi da stupi na snagu već od 1. jula, dok bi novi porez na imovinu trebalo da bude uveden u januaru iduće godine, a ne u 2015. godini kako je prvobitno planirano.
"Svesni smo da bilo kakvo povećanje poreza ne može imati pozitivan uticaj na ekonomiju. Upravo zato biramo onaj za koji verujemo da može imati najmanje negativne posledice po ekonomski rast", rekla je Bratušekova novinarima.
Petnaest kompanija bi trebalo da bude privatizovano, uključujući drugu najveću slovenačku banku NKBM, zatim Adrija ervejz, Ljubljanski aerodrom, Slovenački Telekom i proizvođač hrane Žito.
Američka agencija za kreditni rejting Mudis je prošle nedelje snizila kreditni rejting Slovenije za dva stepena na nivo "smeća", tj. da su njene obveznice nepoželjne za investiranje.
(Beta, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Plan, koji će uskoro biti poslat Briselu, smatra se ključnim za pokretanje recesijom pogođene ekonomije Slovenije i za oporavak posrnulog bankarskog sistema, prenosi Frans pres.
Prema prvobitnim detajlima ovog programa, koji je na konferenciji za štampu u Ljubljani predstavila slovenačka premijerka Alenka Bratušek, planirani "krizni" porez od 0,5 do 5 odsto na sve plate je smanjen, ali bi mogao biti iskorišćen kao "plan B", u slučaju da nove mere ne donesu očekivane prihode.
Međutim, povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV), što je prvobitno bilo predviđeno za 2014. godinu, moglo bi da stupi na snagu već od 1. jula, dok bi novi porez na imovinu trebalo da bude uveden u januaru iduće godine, a ne u 2015. godini kako je prvobitno planirano.
"Svesni smo da bilo kakvo povećanje poreza ne može imati pozitivan uticaj na ekonomiju. Upravo zato biramo onaj za koji verujemo da može imati najmanje negativne posledice po ekonomski rast", rekla je Bratušekova novinarima.
Petnaest kompanija bi trebalo da bude privatizovano, uključujući drugu najveću slovenačku banku NKBM, zatim Adrija ervejz, Ljubljanski aerodrom, Slovenački Telekom i proizvođač hrane Žito.
Američka agencija za kreditni rejting Mudis je prošle nedelje snizila kreditni rejting Slovenije za dva stepena na nivo "smeća", tj. da su njene obveznice nepoželjne za investiranje.
(Beta, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
