Da li ste se ikad zapitali koliko minuta vašeg rada košta podizanje novca na bankomatu banke koja nije matična ili provizija koja se naplaćuje prilikom plaćanja računa.
Često većina nas, naime, nije u prilici da u datom trenutku, podigne novac sa bankomata matične banke. Ali, često nas i mrzi da potrošimo desetak minuta hoda, da bismo dospeli do bankomata na kome nema provizije.
Prema računici koju je uradio portal “Kamatica” dolazimo do toga da za prosečnu proviziju za podizanje novca na bankomatu druge banke koja iznosi 150 dinara treba da radimo oko 40 minuta. Ukoliko podižemo novac na svakih desetak dana, onda mesečno dva sata radite samo da to platite.
Naime, u ovoj računici je uzeta prosečna neto zarada koja prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku iznosi 41. 689 dinara, zatim prosečni radni mesec koji u danima iznosi 22 radna dana, radon vreme od osam časova. Kada se pomnože radni dani i sati dobije se da radimo 176 sati mesečno, a kada se podeli iznos zarade i radni sati dobijen je podatka da za sat vremena rada prosečan radnik u Srbiji zaradi samo 239, 90 dinara.
Međutim, u računici nisu uzeti u obzir zaposleni koji nemaju neradne subote, ili pak oni koji nisu slobodni ni nedeljom. Takođe, iz ove računiceove računice izuzima se i onaj veliki broj srećnika koji imaju posao, a čije je radno vreme duže od 8 sati dnevno, bez ikakve nadoknade za prekovremeni rad.
Ovaj portal je takođe uradio još jednu zanimljivu računicu koja se odnosi na izgubljeno vreme i novac za plaćanje mesečnih računa na šalterima banke ili pošte.
Ako se uzme u obzir prosečna četveročlana porodicu sa sedam računa za koje se plaća provizija (Infostan i račun za struju izuzeti su iz ove računice), i uz proviziju banke od oko 60 dinara po računu, više je nego jasno da treba da radite gotovo 2 sata, što uz prosečno čekanje na šalteru od pola sata, predstavlja prilično izgubljeno vreme.
I zamislite koliko tek onda treba da radite za ovakve stavke ukoliko ne zarađujete prosečan iznos od 236,90 dinara za jedan radni sat, nego upola manje!
Možda je ipak vreme da razmislite o korišćenju elektronskog bankarstva, a možda vam i postane prihvatljivija ona deviza "vreme je novac."
(MONDO, foto ilustracija: MONDO, Goran Sivački)
Prema računici koju je uradio portal “Kamatica” dolazimo do toga da za prosečnu proviziju za podizanje novca na bankomatu druge banke koja iznosi 150 dinara treba da radimo oko 40 minuta. Ukoliko podižemo novac na svakih desetak dana, onda mesečno dva sata radite samo da to platite.
Naime, u ovoj računici je uzeta prosečna neto zarada koja prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku iznosi 41. 689 dinara, zatim prosečni radni mesec koji u danima iznosi 22 radna dana, radon vreme od osam časova. Kada se pomnože radni dani i sati dobije se da radimo 176 sati mesečno, a kada se podeli iznos zarade i radni sati dobijen je podatka da za sat vremena rada prosečan radnik u Srbiji zaradi samo 239, 90 dinara.
Međutim, u računici nisu uzeti u obzir zaposleni koji nemaju neradne subote, ili pak oni koji nisu slobodni ni nedeljom. Takođe, iz ove računiceove računice izuzima se i onaj veliki broj srećnika koji imaju posao, a čije je radno vreme duže od 8 sati dnevno, bez ikakve nadoknade za prekovremeni rad.
Ovaj portal je takođe uradio još jednu zanimljivu računicu koja se odnosi na izgubljeno vreme i novac za plaćanje mesečnih računa na šalterima banke ili pošte.
Ako se uzme u obzir prosečna četveročlana porodicu sa sedam računa za koje se plaća provizija (Infostan i račun za struju izuzeti su iz ove računice), i uz proviziju banke od oko 60 dinara po računu, više je nego jasno da treba da radite gotovo 2 sata, što uz prosečno čekanje na šalteru od pola sata, predstavlja prilično izgubljeno vreme.
I zamislite koliko tek onda treba da radite za ovakve stavke ukoliko ne zarađujete prosečan iznos od 236,90 dinara za jedan radni sat, nego upola manje!
Možda je ipak vreme da razmislite o korišćenju elektronskog bankarstva, a možda vam i postane prihvatljivija ona deviza "vreme je novac."
(MONDO, foto ilustracija: MONDO, Goran Sivački)
