Vlada Srbije usvojila je izmene šest poreskih zakona koje bi trebalo da omoguće veće rasterećenje privrede, a posebno preduzetnika i malih preduzeća, saopšteno je posle sednice Vlade.
Poreske izmene trebalo bi da omoguće i stabilnije finansiranje penzionog fonda, kao i stvaranje pravednijeg poreskog sistema usklađivanjem poreskih opterećenja prema ekonomskoj snazi obveznika.
"Izmene su nastavak reforme poreskog sistema Srbije i još jedan korak ka stvaranju štedljivije i efikasnije države, a u skladu sa principima utvrđenim Fiskalnom strategijom, usvojenom prošle
godine", saopštila je Vlada.
Smanjivanjem stope poreza na zarade sa 12 odsto na 10 odsto i povećanjem neoporezivog iznosa plate sa sadašnjih 8.776 dinara na 11.000 dinara smanjiće se poresko opterećenje najnižih zarada, sa 8,6 odsto na 6,4 odsto, koje su najčešće u radno-intenzivnim industrijama, poput tekstilne industrije.
Podizanjem cenzusa za paušalno oporezivanje sa tri na šest miliona dinara predstavlja olakšanje poslovanja velikom broju malih preduzetnika, navela je Vlada.
"Preduzetnici će moći da izaberu da li će doprinose plaćati na ličnu zaradu ili na ostvarenu dobit. Time se menja dosadašnje rešenje koje stvara neopravdanu razliku u visini poreskog opterećenja između preduzetnika i vlasnika privrednog društva. Ove izmene uštedeće privredi 1,7 milijardi dinara na godišnjem nivou", navodi se u saopštenju.
Povećanje stope doprinosa za obavezno penzijsko osiguranje sa 22 odsto na 24 odsto omogućiće da prihodi PIO Fonda porastu za oko 26 milijardi dinara godišnje, čime se stvaraju pretpostavke za održivi
penzioni sistem Srbije.
Izmenama poreskih zakona, pravna lica neće plaćati porez na osnovu knjigovodstvene vrednosti imovine, nego će se uzimati u obzir tržišna vrednost zemljišta na kome se nalaze objekti.
Privrednicima će biti omogućeno i objedinjavanje plaćanja poreza jednim nalogom.
"Ovim bi se sve postojeće poreske prijave i drugi obrasci koji se podnose pri plaćanju poreza po odbitku (35 obrazaca) zamenili jednom, pojedinačnom poreskom prijavom, a umesto na maksimalno 205 uplatnih računa, obaveza bi se plaćala samo na jedan. Ova promena donosi pojednostavljenje poslovanja i uštedu privredi u iznosu od 1,5 milijardi dinara godišnje", navela je Vlada.
(Beta, foto: Petar Stojanović, MONDO)
"Izmene su nastavak reforme poreskog sistema Srbije i još jedan korak ka stvaranju štedljivije i efikasnije države, a u skladu sa principima utvrđenim Fiskalnom strategijom, usvojenom prošle
godine", saopštila je Vlada.
Smanjivanjem stope poreza na zarade sa 12 odsto na 10 odsto i povećanjem neoporezivog iznosa plate sa sadašnjih 8.776 dinara na 11.000 dinara smanjiće se poresko opterećenje najnižih zarada, sa 8,6 odsto na 6,4 odsto, koje su najčešće u radno-intenzivnim industrijama, poput tekstilne industrije.
Podizanjem cenzusa za paušalno oporezivanje sa tri na šest miliona dinara predstavlja olakšanje poslovanja velikom broju malih preduzetnika, navela je Vlada.
"Preduzetnici će moći da izaberu da li će doprinose plaćati na ličnu zaradu ili na ostvarenu dobit. Time se menja dosadašnje rešenje koje stvara neopravdanu razliku u visini poreskog opterećenja između preduzetnika i vlasnika privrednog društva. Ove izmene uštedeće privredi 1,7 milijardi dinara na godišnjem nivou", navodi se u saopštenju.
Povećanje stope doprinosa za obavezno penzijsko osiguranje sa 22 odsto na 24 odsto omogućiće da prihodi PIO Fonda porastu za oko 26 milijardi dinara godišnje, čime se stvaraju pretpostavke za održivi
penzioni sistem Srbije.
Izmenama poreskih zakona, pravna lica neće plaćati porez na osnovu knjigovodstvene vrednosti imovine, nego će se uzimati u obzir tržišna vrednost zemljišta na kome se nalaze objekti.
Privrednicima će biti omogućeno i objedinjavanje plaćanja poreza jednim nalogom.
"Ovim bi se sve postojeće poreske prijave i drugi obrasci koji se podnose pri plaćanju poreza po odbitku (35 obrazaca) zamenili jednom, pojedinačnom poreskom prijavom, a umesto na maksimalno 205 uplatnih računa, obaveza bi se plaćala samo na jedan. Ova promena donosi pojednostavljenje poslovanja i uštedu privredi u iznosu od 1,5 milijardi dinara godišnje", navela je Vlada.
(Beta, foto: Petar Stojanović, MONDO)
