Država nema dovoljno novca u budžetu da bi finansirala RTS i RTV, zato se razmatra mogućnost da se zadrži pretplata.
Za finansiranje Radio-televizije Srbije određeno je da će biti potrebno godišnje iz republičkog budžeta izdvajati 60 miliona evra, dok je za Radio-televiziju Vojvodine utvrđena cifra od 20 miliona evra.
Međutim, nakon razgovora sa ministrom finansija i privrede Mlađanom Dinkićem zaključeno je da u ovom trenutku nema dovoljno sredstava za javne servise u budžetu, zbog čega nije isključena mogućnost da se odustane od te ideje i zadrži RTV pretplata u nekom obliku, saznaje "Danas".
Prema rečima izvora lista, stopa naplativosti pretplate za javni servis vrtoglavo opada nakon najava da će se ta obaveza ukinuti novim zakonom, zbog čega je Vlada Srbije donela odluku da do pronalaska trajnog rešenja pomaže funkcionisanje RTS-a.
Do sada su iz Ministarstva finansija uplaćene tri rate Javnom servisu od po 1,8 miliona evra, bez čega, prema rečima izvora iz RTS-a, "ne bi mogli da funkcionišu".
U Ministarstvu finansija su "Danas" uputili na Vladu Srbije, a u Vladi kažu da je reč o kreditu koji RTS dobija, ali detaljnije podatke nisu dobili.
Nacrti zakona o elektronskim medijima i zakona o javnim servisima trebalo je već da bude stavljen na uvid javnosti i na javnu raspravu, ali se to i dalje odlaže zbog utvrđivanja načina finansiranja javnih servisa.
Evropska unija, prema rečima izvora lista, "nije srećna" zbog ukidanja pretplate i prelaska RTS i RTV na budžet, dok se polovina članova radne grupe koja piše zakone i dalje protivi stavu države.
Kao ideja, pominje se da pretplata ostane uz račun za električnu energiju, ali tako da bude "povezana" sa računom koji ne bi mogao da se plati bez pretplate.
S druge strane, te obaveze bi bili oslobođeni građani sa socijalnim energetskim kartama.
Pomoćnik ministra kulture Dragan Kolarević nije mogao da da konkretne informacije o tome šta se dešava sa medijskim zakonima, tvrdeći da bi "bilo šta što bi rekao u ovom trenutku bila dezinformacija".
"Nacrti zakona za sada miruju, jer treba da se vidi koliko će biti potrebno sredstava iz budžeta za javni servis i kako to izdvojiti", napominje Kolarević.
On je, međutim, i dalje uveren da će biti dva odvojena zakona - o elektronskim medijima i javnim servisima, ali dodaje da će se to znati nakon novih sastanaka sa radnom grupom.
Na pitanje "Danasa" da li postoji mogućnost da se odustane od ideje da se javni servis finansira iz budžeta i da ipak ostane pretplata, Kolarević je rekao da u ovom trenutku ne može ništa da kaže.
(MONDO)
Međutim, nakon razgovora sa ministrom finansija i privrede Mlađanom Dinkićem zaključeno je da u ovom trenutku nema dovoljno sredstava za javne servise u budžetu, zbog čega nije isključena mogućnost da se odustane od te ideje i zadrži RTV pretplata u nekom obliku, saznaje "Danas".
Prema rečima izvora lista, stopa naplativosti pretplate za javni servis vrtoglavo opada nakon najava da će se ta obaveza ukinuti novim zakonom, zbog čega je Vlada Srbije donela odluku da do pronalaska trajnog rešenja pomaže funkcionisanje RTS-a.
Do sada su iz Ministarstva finansija uplaćene tri rate Javnom servisu od po 1,8 miliona evra, bez čega, prema rečima izvora iz RTS-a, "ne bi mogli da funkcionišu".
U Ministarstvu finansija su "Danas" uputili na Vladu Srbije, a u Vladi kažu da je reč o kreditu koji RTS dobija, ali detaljnije podatke nisu dobili.
Nacrti zakona o elektronskim medijima i zakona o javnim servisima trebalo je već da bude stavljen na uvid javnosti i na javnu raspravu, ali se to i dalje odlaže zbog utvrđivanja načina finansiranja javnih servisa.
Evropska unija, prema rečima izvora lista, "nije srećna" zbog ukidanja pretplate i prelaska RTS i RTV na budžet, dok se polovina članova radne grupe koja piše zakone i dalje protivi stavu države.
Kao ideja, pominje se da pretplata ostane uz račun za električnu energiju, ali tako da bude "povezana" sa računom koji ne bi mogao da se plati bez pretplate.
S druge strane, te obaveze bi bili oslobođeni građani sa socijalnim energetskim kartama.
Pomoćnik ministra kulture Dragan Kolarević nije mogao da da konkretne informacije o tome šta se dešava sa medijskim zakonima, tvrdeći da bi "bilo šta što bi rekao u ovom trenutku bila dezinformacija".
"Nacrti zakona za sada miruju, jer treba da se vidi koliko će biti potrebno sredstava iz budžeta za javni servis i kako to izdvojiti", napominje Kolarević.
On je, međutim, i dalje uveren da će biti dva odvojena zakona - o elektronskim medijima i javnim servisima, ali dodaje da će se to znati nakon novih sastanaka sa radnom grupom.
Na pitanje "Danasa" da li postoji mogućnost da se odustane od ideje da se javni servis finansira iz budžeta i da ipak ostane pretplata, Kolarević je rekao da u ovom trenutku ne može ništa da kaže.
(MONDO)
