Nadzor u vozilima javnog gradskog prevoza od juna bi mogao da bude rigorozniji, jer će „bus plus” karte kontrolisati najverovatnije oko hiljadu kontrolora.
Ukoliko za ostvarenje ovog plana u gradskoj kasi bude novca, putnicima će osim sadašnjih 250 kontrolora „Apeksa” karte proveravati i 750 radnika koje će na osnovu ugovora o delu angažovati gradska uprava.
Za sada nije odlučeno da li će oni platu dobijati od Direkcije za javni prevoz ili Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd”, navodi "Politika".
Sistem naplate i kontrole karata nije u delokrugu najvećeg gradskog prevoznika od februara prošle godine.
Prema ugovoru sa gradom posao je poveren konzorcijumu koji čine firme „Apeks”, „Lanus” i „Kentkart”.
Oni su imali obavezu da nabavljaju, distribuiraju, organizuju kontrolu putnika i održavaju kompletan sistem.
Kao motivi za uvođenje moderne tehnologije i sistema „Bus plus” navođeni su poboljšanje funkcionisanja javnog gradskog prevoza, njegova modernizacija i smanjenje broja putnika koji se voze bez karte.
Broj „švercera” ne samo da nije smanjen, već je poslednjih meseci čak i opala prodaja dopuna za personalizovane i nepersonalizovane karte, navodi list.
U uvođenje novog sistema naplate i overe karata, satelitskog praćenja i obrade podataka, grad nije uložio ni dinar. Celokupno finansiranje moderne opreme i softvera palo je na teret tročlanog konzorcijuma. Oni , za uzvrat, na osnovu ugovora sa gradom, mesečno ubiraju 8,53 odsto prihoda od prodatih karata.
U sve autobuse, tramvaje, trolejbuse i kompozicije „Bg voza” ugrađeni su validatori i dži-pi-es antene, a opremljeni su i računarski centri u 24 depoa, računajući i onaj glavni u Direkciji za javni prevoz u Ulici 27. marta.
Vrednost opreme se procenjuje na 12 miliona evra. Ugovorom sa konzorcijumom grad ima mogućnost da u roku od deset godina otkupi ceo sistem.
(MONDO, foto: MONDO, Petar Stojanović)
Za sada nije odlučeno da li će oni platu dobijati od Direkcije za javni prevoz ili Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd”, navodi "Politika".
Sistem naplate i kontrole karata nije u delokrugu najvećeg gradskog prevoznika od februara prošle godine.
Prema ugovoru sa gradom posao je poveren konzorcijumu koji čine firme „Apeks”, „Lanus” i „Kentkart”.
Oni su imali obavezu da nabavljaju, distribuiraju, organizuju kontrolu putnika i održavaju kompletan sistem.
Kao motivi za uvođenje moderne tehnologije i sistema „Bus plus” navođeni su poboljšanje funkcionisanja javnog gradskog prevoza, njegova modernizacija i smanjenje broja putnika koji se voze bez karte.
Broj „švercera” ne samo da nije smanjen, već je poslednjih meseci čak i opala prodaja dopuna za personalizovane i nepersonalizovane karte, navodi list.
U uvođenje novog sistema naplate i overe karata, satelitskog praćenja i obrade podataka, grad nije uložio ni dinar. Celokupno finansiranje moderne opreme i softvera palo je na teret tročlanog konzorcijuma. Oni , za uzvrat, na osnovu ugovora sa gradom, mesečno ubiraju 8,53 odsto prihoda od prodatih karata.
U sve autobuse, tramvaje, trolejbuse i kompozicije „Bg voza” ugrađeni su validatori i dži-pi-es antene, a opremljeni su i računarski centri u 24 depoa, računajući i onaj glavni u Direkciji za javni prevoz u Ulici 27. marta.
Vrednost opreme se procenjuje na 12 miliona evra. Ugovorom sa konzorcijumom grad ima mogućnost da u roku od deset godina otkupi ceo sistem.
(MONDO, foto: MONDO, Petar Stojanović)
