Haški tribunal oslobodilo je danas bivšeg načelnika državne bezbednosti Srbije i bivšeg komandanta specijalne jedince DB-a po svim tačkama optužnice i za nedela koje je "organizovao Slobodan Milošević"..
Odluci Sudskog veća usprotivila se, u pretresnim veću kojim predsedava holandski sudija Alfons Ori, jedino sudija Mišel Pikar.
Veće je utvrdilo da Stanišić i Simatović nisu krivi po svim tačkama optužnice koja ih je teretila za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, za ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila.
Kao nedokazan, raspravno veće je, većinom glasova, odbacilo i navod optužbe da su Simatović i Stanišić bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje
nesrba sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH koji bi zatim bili uključeni u ujedinjenu srpsku državu.
Po optužnici, na čelu tog zločinačkog poduhvata bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Veće je naložilo da Simatović i Stanišić budu pušteni na slobodu iz pritvorske jedinice u Sheveningenu čim budu završene odgovarajuće pripreme. Stanišićevi advokati su rekli da će on u Beogradu biti sutra ujutro. gde će stići avionom Vlade Srbije.
Veće, uz protivljenje sudije Pikar, nije moglo da zaključi da su Stanišić i Simatović odgovorni za usmeravanje, organizovanje, opremanje, obučavanje, naoružavanje i finansiranje jedinica državne bezbednosti Srbije, koje su, kako se navodi u optužnici, ubijale, progonile i deportovale civile Hrvate, bosanske muslimane, bosanske Hrvate i druge nesrbe iz BiH i Hrvatske od 1991. do 1995. godine.
Veće nije moglo da zaključi da je Stanišić služio kao "kanal veze" između Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića i Milana Martića, koji su, kako se navodi, bili glavni organizatori udruženog zločinačkog poduhvata.
Većina članova veća, takođe uz protivljenje sudije Mišel Pikar, ustanovila je da se Stanišić i Simatović ne mogu okarakterisati kao učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Sa izuzetkom u Doboju i Bosanskom Šamcu, veće nije zaključilo da je Jedinica za specijalne operacije (JSO) počinila zločine u svojim operacijama.
Većina članova Veća, uz suprotno mišljenje Pikarove, smatra da doprinos optuženih operacijama JSO u Doboju i Bosanskom Šamcu nije bila dovoljna da bi se mogla okarakterisati kao pomaganje i podržavanje činjenja zločina.
Jedinica za specijalne operacije je, zajedno sa Srpskom doborovoljačkom gardom Željka Ražnatovića-Arkana, milicijom SAO Krajine i drugim snagama "počinila zločine deportacije i prisilnog premeštanja na brojnim lokacijama u Hrvatskoj i BiH", utvrđeno je presudom.
Raspravno veće je, takođe, utvrdilo da su te formacije i jecinica Škoprioni "počinili veliki broj ubistava Hrvata, Muslimana i drugih nesrba u Hrvatskoj i BiH".
Budući da su Stanišić i Simatović, po optužnici, bili individualno krivično odgovorni za te zločine kao učesnici u navodnom udruženom zločinačkom poduhvatu, veće je razmotrilo da li su oni delili "zločinačku nameru" tog poduhvata i zaključilo je da, po raspoloživim dokazima, nisu.
Pošto je razmotrilo direktne dokaze o Stanišićevoj nameri", kako je rekao sudija Ori, raspravno veće "ne smatra da su oni dovoljni da utvrde Stanišićevu nameru da počinjenjem zločina ostvaruje
kriminalnu svrhu".
Bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i njegovom pomoćnik Franko Simatović Frenki, optuženi su za zločine nad nesrpskim civilima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.
Posle iznošenja završnih reči u februaru, odbrana je zatražila oslobađajuće presude, a Tužilaštvo kazne doživotnog zatvora.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojici su izjavila da nisu krivi.
Stanišić je bio načelnik SDB-a, a Simatović komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) SDB. Optužnica ih tereti za zločine počinjene nad nesrpskim stanovništvom u BiH i Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine.
Optuženi su za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu. Prema navodima optužnice, pomogli su uspostavljanje centara u kojima su dobrovoljci i regruti obučavani i kasnije raspoređivani u specijalne jedinice SDB-a u Hrvatskoj.
Te specijalne jedinice uključivale su, pored ostalih, "Crvene beretke", "Škorpione", Arkanove "Tigrove", "Martićevu policiju", miliciju Srpske Autonomne Oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem (SAO SBZS), JSO i Jedinicu za antiteroristička dejstva (JATD).
Prvobitna optužnica protiv Stanišića i Simatovića podignuta je 1. maja 2003. godine.
Početak suđenja prvobitno je bio zakazan za 28. februar 2008. godine, ali je zbog zdravstvenog stanja Stanišića odlagan u više navrata. Suđenje je počelo u junu 2009. godine. Dokazni postupak optužbe završen je u aprilu 2011. godine, nakon što su saslušana 62 svedoka.
Dokazni postupak odbrane počeo je u junu 2011. godine i trajao je do septembra 2012. Stanišićeva odbrana je pozvala 19, a Simatovićeva 14 svedoka.
(MONDO/agencije, foto: Beta/AP Photo/Martijn Beekman, pool)
Veće je utvrdilo da Stanišić i Simatović nisu krivi po svim tačkama optužnice koja ih je teretila za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, za ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila.
Kao nedokazan, raspravno veće je, većinom glasova, odbacilo i navod optužbe da su Simatović i Stanišić bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje
nesrba sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH koji bi zatim bili uključeni u ujedinjenu srpsku državu.
Po optužnici, na čelu tog zločinačkog poduhvata bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Veće je naložilo da Simatović i Stanišić budu pušteni na slobodu iz pritvorske jedinice u Sheveningenu čim budu završene odgovarajuće pripreme. Stanišićevi advokati su rekli da će on u Beogradu biti sutra ujutro. gde će stići avionom Vlade Srbije.
Veće, uz protivljenje sudije Pikar, nije moglo da zaključi da su Stanišić i Simatović odgovorni za usmeravanje, organizovanje, opremanje, obučavanje, naoružavanje i finansiranje jedinica državne bezbednosti Srbije, koje su, kako se navodi u optužnici, ubijale, progonile i deportovale civile Hrvate, bosanske muslimane, bosanske Hrvate i druge nesrbe iz BiH i Hrvatske od 1991. do 1995. godine.
Veće nije moglo da zaključi da je Stanišić služio kao "kanal veze" između Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića i Milana Martića, koji su, kako se navodi, bili glavni organizatori udruženog zločinačkog poduhvata.
Većina članova veća, takođe uz protivljenje sudije Mišel Pikar, ustanovila je da se Stanišić i Simatović ne mogu okarakterisati kao učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Sa izuzetkom u Doboju i Bosanskom Šamcu, veće nije zaključilo da je Jedinica za specijalne operacije (JSO) počinila zločine u svojim operacijama.
Većina članova Veća, uz suprotno mišljenje Pikarove, smatra da doprinos optuženih operacijama JSO u Doboju i Bosanskom Šamcu nije bila dovoljna da bi se mogla okarakterisati kao pomaganje i podržavanje činjenja zločina.
Jedinica za specijalne operacije je, zajedno sa Srpskom doborovoljačkom gardom Željka Ražnatovića-Arkana, milicijom SAO Krajine i drugim snagama "počinila zločine deportacije i prisilnog premeštanja na brojnim lokacijama u Hrvatskoj i BiH", utvrđeno je presudom.
Raspravno veće je, takođe, utvrdilo da su te formacije i jecinica Škoprioni "počinili veliki broj ubistava Hrvata, Muslimana i drugih nesrba u Hrvatskoj i BiH".
Budući da su Stanišić i Simatović, po optužnici, bili individualno krivično odgovorni za te zločine kao učesnici u navodnom udruženom zločinačkom poduhvatu, veće je razmotrilo da li su oni delili "zločinačku nameru" tog poduhvata i zaključilo je da, po raspoloživim dokazima, nisu.
Pošto je razmotrilo direktne dokaze o Stanišićevoj nameri", kako je rekao sudija Ori, raspravno veće "ne smatra da su oni dovoljni da utvrde Stanišićevu nameru da počinjenjem zločina ostvaruje
kriminalnu svrhu".
Bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i njegovom pomoćnik Franko Simatović Frenki, optuženi su za zločine nad nesrpskim civilima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.
Posle iznošenja završnih reči u februaru, odbrana je zatražila oslobađajuće presude, a Tužilaštvo kazne doživotnog zatvora.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojici su izjavila da nisu krivi.
Stanišić je bio načelnik SDB-a, a Simatović komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) SDB. Optužnica ih tereti za zločine počinjene nad nesrpskim stanovništvom u BiH i Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine.
Optuženi su za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu. Prema navodima optužnice, pomogli su uspostavljanje centara u kojima su dobrovoljci i regruti obučavani i kasnije raspoređivani u specijalne jedinice SDB-a u Hrvatskoj.
Te specijalne jedinice uključivale su, pored ostalih, "Crvene beretke", "Škorpione", Arkanove "Tigrove", "Martićevu policiju", miliciju Srpske Autonomne Oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem (SAO SBZS), JSO i Jedinicu za antiteroristička dejstva (JATD).
Prvobitna optužnica protiv Stanišića i Simatovića podignuta je 1. maja 2003. godine.
Početak suđenja prvobitno je bio zakazan za 28. februar 2008. godine, ali je zbog zdravstvenog stanja Stanišića odlagan u više navrata. Suđenje je počelo u junu 2009. godine. Dokazni postupak optužbe završen je u aprilu 2011. godine, nakon što su saslušana 62 svedoka.
Dokazni postupak odbrane počeo je u junu 2011. godine i trajao je do septembra 2012. Stanišićeva odbrana je pozvala 19, a Simatovićeva 14 svedoka.
(MONDO/agencije, foto: Beta/AP Photo/Martijn Beekman, pool)
