Haški osuđenici, čelnici Herceg -Bosne, Jadranko Prlić, Bruno Stojić i Slobodan Praljak na čelima su poslovnih imperija koje sada vode njihovi sinovi, braća, supruge.
Jadranko Prlić, koji je bio zapovednik HVO-a tokom bošnjačko-hrvatskog sukoba i predsednik Vlade Hrvatske Republike Herceg-Bosne, u imovinskoj kartici je 1998. naveo da od nekretnina poseduje stanarsko pravo na stan u Mostaru, stan na korišćenje u Sarajevu i stan u Hrvatskoj, piše "Jutarnji list".
Ima i štednu knjižicu u hrvatskoj banci i račun u Bank Austria. Napisao je da ima automobil Audi A4, poslovni prostor u Mostaru i 60 deonica firme Hepok Mostar.
U toj kartici naveo je i da je njegova supruga Ankica Prlić 1997. u nagradnoj igri osvojila automobil Volkswagen i da poseduje trećinu vlasništva firme Orwell Mostar, kao i da ima stan u Hrvatskoj.
Otada su se njihovi poslovi i bogatstvo širili i povećavali, a za sve je brinula supruga, i za poslove firme Orwel i firme Optima, Hepok.
Njegova imovina u medijima se procenjivala na desetine miliona evra. Pisalo se da je bogatiji i od generala Ivana Čermaka, koji je stekao ogroman imetak na trgovini naftom. Prlić je, uprkos bogatstvu, zatražio od Haškog suda, doznaje list, da mu podmiri troškove odbrane.
Što se tiče troškova, od Slobodana Praljka Haški sud tražio je da podmiri troškove odbrane u visini od 3,3 miliona evra jer su procenili da je "težak" više od 6,5 miliona.
Naime, u Zagrebu Praljkovi poseduju dve poslovne zgrade, hotel, garažu, podzemnu garažu, restoran, a taj njihov poslovni kompleks zove se Centar 2000. Carstvo je podigla firma Oktavijan d.o.o., koja ostvaruje godišnje prihode od 2,9 miliona evra.
To, međutim, nije jedina firma u njihovom vlasništvu, imaju ih još nekoliko, a većinu poslova u Hrvatskoj vodi Praljkov sin Nikola Babić-Praljak.
Praljkova advokatica tvrdi da je on istog imovinskog statusa od 2004. kad je počelo suđenje i da "ništa nema ni danas".
Sud je, međutim,utvrdio da najveći posao ostvaruju preko firme Oktavijan i sa nekretninama na atraktivnoj lokaciji u Zagrebu, gde je podigao "poslovno carstvo".
Porodica Brune Stojića, ministra odbrane u Herceg Bosni i čoveka zaduženog za funkcionisanje kancelarije za proizvodnju oružja i vojne opreme, smatra se jednom od najbogatijih u Hercegovini, a biznis je vodio njegov brat Mate Stojić, jedan od najbogatijih preduzetnika u BiH.
Mate se 90-ih bavio ugostiteljstvom, bio je i vlasnik lanca robnih kuća u BiH, a u vreme Sanaderove vlade i jedan od najveih HDZ-ovih finansijera.
Sa porodicom Lučić otvorili su Dubrovačku banku Mostar, a zatim, kako su pisali bosnaskohercegovački mediji, i preuzeli naftnu kompaniju Energopetrol.
Posle napuštanja tih poslova, Bruno se tada navodno posvetio poslu oko uzgajališta ribe, dok je brat Mate vlasnik firme Monitor M i špedicije Interšped.Monitor M bavio se uvozom i izvozom građevinske opreme, a poslovno je bila povezana s građevinskom firmom Monitor u vlasništvu HVO-a.
U Nadzornom odboru Monitora M nalazila se i Đurđa Šušak, supruga pokojnog ministra odbrane Hrvatske Gojka Šuška.
Među siromašnijim osuđenima su Milivoj Petković, načelnik Glavnog štaba HVO-a, Valentin Ćorić, zapovednik Vojne policiji HVO-a, i Berislav Pušić, načelnik Ureda za razmenu zarobljenika, koji primaju vojne penzije, piše "Jutarnji list".
Haški sud je u sredu doneo presude šestorici rukovodilaca hrvatske paradržave Herceg Bosne. Oni su osuđeni na kazne od 10 do 25 godina.
(Tanjug, foto: ICTY)
Ima i štednu knjižicu u hrvatskoj banci i račun u Bank Austria. Napisao je da ima automobil Audi A4, poslovni prostor u Mostaru i 60 deonica firme Hepok Mostar.
U toj kartici naveo je i da je njegova supruga Ankica Prlić 1997. u nagradnoj igri osvojila automobil Volkswagen i da poseduje trećinu vlasništva firme Orwell Mostar, kao i da ima stan u Hrvatskoj.
Otada su se njihovi poslovi i bogatstvo širili i povećavali, a za sve je brinula supruga, i za poslove firme Orwel i firme Optima, Hepok.
Njegova imovina u medijima se procenjivala na desetine miliona evra. Pisalo se da je bogatiji i od generala Ivana Čermaka, koji je stekao ogroman imetak na trgovini naftom. Prlić je, uprkos bogatstvu, zatražio od Haškog suda, doznaje list, da mu podmiri troškove odbrane.
Što se tiče troškova, od Slobodana Praljka Haški sud tražio je da podmiri troškove odbrane u visini od 3,3 miliona evra jer su procenili da je "težak" više od 6,5 miliona.
Naime, u Zagrebu Praljkovi poseduju dve poslovne zgrade, hotel, garažu, podzemnu garažu, restoran, a taj njihov poslovni kompleks zove se Centar 2000. Carstvo je podigla firma Oktavijan d.o.o., koja ostvaruje godišnje prihode od 2,9 miliona evra.
To, međutim, nije jedina firma u njihovom vlasništvu, imaju ih još nekoliko, a većinu poslova u Hrvatskoj vodi Praljkov sin Nikola Babić-Praljak.
Praljkova advokatica tvrdi da je on istog imovinskog statusa od 2004. kad je počelo suđenje i da "ništa nema ni danas".
Sud je, međutim,utvrdio da najveći posao ostvaruju preko firme Oktavijan i sa nekretninama na atraktivnoj lokaciji u Zagrebu, gde je podigao "poslovno carstvo".
Porodica Brune Stojića, ministra odbrane u Herceg Bosni i čoveka zaduženog za funkcionisanje kancelarije za proizvodnju oružja i vojne opreme, smatra se jednom od najbogatijih u Hercegovini, a biznis je vodio njegov brat Mate Stojić, jedan od najbogatijih preduzetnika u BiH.
Mate se 90-ih bavio ugostiteljstvom, bio je i vlasnik lanca robnih kuća u BiH, a u vreme Sanaderove vlade i jedan od najveih HDZ-ovih finansijera.
Sa porodicom Lučić otvorili su Dubrovačku banku Mostar, a zatim, kako su pisali bosnaskohercegovački mediji, i preuzeli naftnu kompaniju Energopetrol.
Posle napuštanja tih poslova, Bruno se tada navodno posvetio poslu oko uzgajališta ribe, dok je brat Mate vlasnik firme Monitor M i špedicije Interšped.Monitor M bavio se uvozom i izvozom građevinske opreme, a poslovno je bila povezana s građevinskom firmom Monitor u vlasništvu HVO-a.
U Nadzornom odboru Monitora M nalazila se i Đurđa Šušak, supruga pokojnog ministra odbrane Hrvatske Gojka Šuška.
Među siromašnijim osuđenima su Milivoj Petković, načelnik Glavnog štaba HVO-a, Valentin Ćorić, zapovednik Vojne policiji HVO-a, i Berislav Pušić, načelnik Ureda za razmenu zarobljenika, koji primaju vojne penzije, piše "Jutarnji list".
Haški sud je u sredu doneo presude šestorici rukovodilaca hrvatske paradržave Herceg Bosne. Oni su osuđeni na kazne od 10 do 25 godina.
(Tanjug, foto: ICTY)
