Udruženje bankarskih klijenata "Efektiva" ocenilo je danas da je preporuka Narodne banke Srbije za otplatu kredite u švajcarskim francima napravljena po meri banaka, jer im omogućava da naplate dodatne kamate nakon isteka grejs perioda i ostvare dodatan profit.
Uz primenu predloženih mera, obaveze korisnika kredita u švajcarskim francima, koje su sa rastom kursa te valute poslednjih nekoliko godina znatno uvećane u odnosu na inicijalno pozajmljeni kredit, ne umanjuju se već samo odlažu, navodi se u saopštenju Efektive.
Narodna banka Srbije preporučila je 31. maja poslovnim bankama da korisncima stambenih kredita u švajcarskim francima omoguće da u periodu od tri godine otplaćuju kredit u manjim ratama od prvobitno ugovorenih.
Odluka se prvenstveno odnosi na stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima, protivrednosti do 80.000 evra, kao i da bi banke najkasnija do 1. avusta trebalo da ponude korisnicima kredita zaključenje aneksa ugovora u skladu sa preporukom.
"UBK Efektiva preporuku NBS-a, koja se tiče kursa otplate kredita u švajcarskim francima, smatra vrstom grejs perioda sa rokom od tri godine, u kom korisnik, uz pun iznos ugovorene kamate banci vraća i deo glavnice, dok se drugi deo akumulira, odnosno uvećava glavni
dug", navodi se u saopštenju.
Po formuli koju je predložila NBS, kakao objašnjavaju u Efektivi, za kredit sa mesečnom ratom od 400 franaka, koji je podignut 30. maja 2008. godine na rok od 300 meseci (25 godina), mesečno umanjenje bi iznosilo oko 6.000 dinara ili 67 franaka.
"Taj iznos se zatim akumulira narednih 36 meseci što po isteku tri godine čini novi dug od 2.412 franaka. Kada se taj višak doda na stanje duga koje će biti po isteku trdi godine, pa se taj iznos
raspodeli po istoj kamati na preostalih 204 meseca (96 je otplaćeno) dobija se novi mesečni anuitet od 415 švajcarskih franaka ili 15 franaka više nego pre preporuke NBS", precizirano je u saopštenju.
Napomenuto je i da se taj primer odnosi na kredit u kome nije bilo povećavanja kamate tokom otplate kredita, što, kako se navodi, u praksi nije slučaj, jer su banke povećavanjem kamate usporile pad glavnice kredita čime su doprinele da je sadašnji dug ipak nešto veći.
Iz Efektive podsećaju i da je sličan predlog Hrvatska narodna banka (HNB) ponudila građanima još 2011. godine (tamo plaćala kamata na odložena potraživanja) i po podacima same HNB, do kraja 2011. samo sedam klijenata je takvu ponudu prihvatilo, a ukupan broj kredita indeksiranih u švajcarskim francima u Hrvatskoj je oko 120.000.
Predstavnici tog udržrnja smatraju da druga preporuka NBS, koja se tiče primene poslovne politike banke u jednostranom povećavanju kamatne stope, "predstavlja priznanje odgovornosti banaka u trenutku kada građani sve češće dobijaju sudske sporove u svoju korist".
"Ono što nedostaje ovom predlogu je isplata odgovarajuće zatezne kamate, od strane banke, na više naplaćena sredstva", ističe se u saopštenju i podseća da je od decembra prošle godine na snazi novi Zakon o visini stope zatezne kamate po kom godišnja stopa iznosi oko 20 odsto.
Dodaje se i da je taj predloga "propustio da se dotakne i uvećane glavnice kredite nastale kao rezultat njene manje otplate, koja je takođe na štetu korisnika".
Iz Efektive naglašavaju da građani moraju da budu upozoreni i upoznati sa svim činjenicama kako se ne bi desilo da se za tri godine ponovo traže nova rešenja.
To udruženje poziva građane da provere njihove tvrdnje na sajtu www.efektiva.rs gde mogu pronaći kalkulator koji je napravila NBS kao prilog preporukama uz uputstvo za njegovo korišćenje.
Iz Efektive pozivju NBS i poslovne banke da još jednom razmisle o korekciji predloga i nađu trajno održivo rešenje, jer će, kako navode, u protivnom banke imati sve više problema sa naplatom ovih kredita, koji idu zajedno sa najavom otpuštanja u javnom sektoru i zamrzavanja plata i penzija.
(Beta, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Narodna banka Srbije preporučila je 31. maja poslovnim bankama da korisncima stambenih kredita u švajcarskim francima omoguće da u periodu od tri godine otplaćuju kredit u manjim ratama od prvobitno ugovorenih.
Odluka se prvenstveno odnosi na stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima, protivrednosti do 80.000 evra, kao i da bi banke najkasnija do 1. avusta trebalo da ponude korisnicima kredita zaključenje aneksa ugovora u skladu sa preporukom.
"UBK Efektiva preporuku NBS-a, koja se tiče kursa otplate kredita u švajcarskim francima, smatra vrstom grejs perioda sa rokom od tri godine, u kom korisnik, uz pun iznos ugovorene kamate banci vraća i deo glavnice, dok se drugi deo akumulira, odnosno uvećava glavni
dug", navodi se u saopštenju.
Po formuli koju je predložila NBS, kakao objašnjavaju u Efektivi, za kredit sa mesečnom ratom od 400 franaka, koji je podignut 30. maja 2008. godine na rok od 300 meseci (25 godina), mesečno umanjenje bi iznosilo oko 6.000 dinara ili 67 franaka.
"Taj iznos se zatim akumulira narednih 36 meseci što po isteku tri godine čini novi dug od 2.412 franaka. Kada se taj višak doda na stanje duga koje će biti po isteku trdi godine, pa se taj iznos
raspodeli po istoj kamati na preostalih 204 meseca (96 je otplaćeno) dobija se novi mesečni anuitet od 415 švajcarskih franaka ili 15 franaka više nego pre preporuke NBS", precizirano je u saopštenju.
Napomenuto je i da se taj primer odnosi na kredit u kome nije bilo povećavanja kamate tokom otplate kredita, što, kako se navodi, u praksi nije slučaj, jer su banke povećavanjem kamate usporile pad glavnice kredita čime su doprinele da je sadašnji dug ipak nešto veći.
Iz Efektive podsećaju i da je sličan predlog Hrvatska narodna banka (HNB) ponudila građanima još 2011. godine (tamo plaćala kamata na odložena potraživanja) i po podacima same HNB, do kraja 2011. samo sedam klijenata je takvu ponudu prihvatilo, a ukupan broj kredita indeksiranih u švajcarskim francima u Hrvatskoj je oko 120.000.
Predstavnici tog udržrnja smatraju da druga preporuka NBS, koja se tiče primene poslovne politike banke u jednostranom povećavanju kamatne stope, "predstavlja priznanje odgovornosti banaka u trenutku kada građani sve češće dobijaju sudske sporove u svoju korist".
"Ono što nedostaje ovom predlogu je isplata odgovarajuće zatezne kamate, od strane banke, na više naplaćena sredstva", ističe se u saopštenju i podseća da je od decembra prošle godine na snazi novi Zakon o visini stope zatezne kamate po kom godišnja stopa iznosi oko 20 odsto.
Dodaje se i da je taj predloga "propustio da se dotakne i uvećane glavnice kredite nastale kao rezultat njene manje otplate, koja je takođe na štetu korisnika".
Iz Efektive naglašavaju da građani moraju da budu upozoreni i upoznati sa svim činjenicama kako se ne bi desilo da se za tri godine ponovo traže nova rešenja.
To udruženje poziva građane da provere njihove tvrdnje na sajtu www.efektiva.rs gde mogu pronaći kalkulator koji je napravila NBS kao prilog preporukama uz uputstvo za njegovo korišćenje.
Iz Efektive pozivju NBS i poslovne banke da još jednom razmisle o korekciji predloga i nađu trajno održivo rešenje, jer će, kako navode, u protivnom banke imati sve više problema sa naplatom ovih kredita, koji idu zajedno sa najavom otpuštanja u javnom sektoru i zamrzavanja plata i penzija.
(Beta, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
