Jake kiše koje su izazvale poplave i odrone u centralnoj Evropi odnele su šest života, više ljudi se vodi kao nestalo. Spasioci muku muče i sa znatiželjnicima. U Austriji zabranjena plovidba Dunavom.
U Češkoj je najmanje petoro ljudi izgubilo život, a u Austriji je stradala bar jedna osoba, javio je Rojters, dodajući da je izuzetno teška situacija i u Nemačkoj.
Češku su pogodile najveće poplave u poslednjih 10 godina, zbog kojih je evakuisano skoro 2.700 ljudi iz nižih predela, dok je zbog porasta vodostaja ugrožen i istorijski centar Praga, zatvorene škole i poremećen javni prevoz, a metro u centru grada obustavljen, prvi put od velikih poplava pre 11 godina.
U toj zemlji hiljade vojnika pomaže poplavljenim regionima, u kojima su mnoge saobraćajnice potpuno zatvorene i obustavljen i železnički saobraćaj.
Vojska i volonteri u nekoliko delova grada postavljaju zaštitne pregrade i džakove s peskom, a zatvoren je Karlov most i evakuisani jedna bolnica i delovi zoološkog vrta, pošto nivo vode u Vltavi i dalje raste.
Vatrogasci su juče i danas evakuisali domove u zapadnim predelima i selima izvan prestonice, dok je premijer Petr Nečas juče proglasio vanredno stanje za veći deo zemlje i najavio sredstva za pomoć.
"Činimo sve da zaštitimo živote i zdravlje stanovnika", kazao je Nečas, dodajući da će stanje biti kritično večeras i sutra.
Poplave su pogodile i Austriju, a vodostaj je znatno porastao i u Nemačkoj i Poljskoj posle obilnih kiša zbog kojih su u proteklih nedelju dana nabujale reke u celoj centralnoj Evropi.
U Nemačkoj je situacija najteža u Bavarskoj i Saksoniji, gde je u mnogim mestima na snazi najviši stepen opasnosti, a kancelarka Angela Merkel obećala je pomoć poplavljenim regionima i stanovništvu.
Brane za odbranu od poplave na Dunavu u jednom delu Nemačke su popucale i više desetina gradova je pod vodom, a najugroženiji je grad Pasau, ka granici sa Austrijom, kroz koji protiču tri reke - Dunav, In i Ilc, i gde je voda već stigla do istorijskog gradskog jezgra.
U ovom gradu se očekuje rekordan rast nivoa Dunava do 12,55 metara, znatno više nego u katastrofalnim poplavama 2002. godine, a nivo vode je već najviši u poslednjih 70 godina i još raste.
Veći deo grada je odsečen zbog poplava, a struja je isključena iz predostrožnosti, dok spasioci čamcima spasavaju stanovništvo.
U međuvremenu, škole u Bavarskoj su uglavnom zatvorene, a vlada ove pokrajine formirala je krizni štab za pomoć nastradalim, dok meteorolozi najavljuju nove padavine.
U Saksoniji je posebno pogođen mali grad Grima, a teška situacija je trenutno i u regionu Lajpciga.
U Ajlenburgu, na reci Muldi, levoj pritoci nabujale Labe, evakuisano je oko 7.000 ljudi, u Grimi oko 2.500, a slična situacija je i u drugim okolnim mestima, gde su ljudi smešteni u sportske hale i druga mesta.
Zbog izlivanja Dunava u Austriji trenutno su najteže pogođeni Linc i Melk, gde vlasti očekuju rekordne poplave, veće od 2002. godine, kada je pričinjena šteta iznosila 7,5 milijardi evra.
U Austriji su se dogodili i brojni odroni, posebno u pokrajini Tirol, gde je jedan teretni voz, tokom noći, iskliznuo iz šina, a austrijska železnica je obustavila međunarodni saobraćaj ka severu i zapadu Evrope.
U Švajcarskoj vlasti ukazuju da vodostaj više reka neprestano raste i da postoji rizik od poplava, ali da je situacija trenutno pod kontrolom.
Zbog visokog vodostaja, izazvanog dugim kišnim padavinama, danas posle podne zatvoren je Dunav za plovidbu.
Direktor austrijske plovne ustanove Rajnhard Fordervinkler je rekao da je nivo Dunava na 350 kilometara dugoj deonici te reke kroz Austriju bio viši od 90 santimetara i da je time iznad nivoa plovnosti, zbog čega je usledila zabrana plovidbe.
Kako je istakao, za sada se ne može predvideti koliko dugo Dunav neće biti prohodan za brodove.
Inače, austrijske vlasti u poplavljenim mestima ne samo da se bore sa vodom koja se prelila preko korita reka, već i sa "radoznalima".
Tako je u više mesta policija morala da izađe na raskrsnice i sprečava one, koji dolaze samo da bi gledali poplave, da priđu mestima na kojima se pruža pomoć.
Kako je objašnjeno, veliki broj radoznalih ometa ekipe u pružanju pomoći i borbi protiv poplava.
Dunav je danas u Nemačkoj kod Pasaua dostigao 12,50 metara visine i time je premašen istorijski rekord od 1954. godine, javljaju nemački mediji i televizije koji izveštavaju o preplavljenim autoputevima i evakuacijama građana, ističujući da se situacija na poplavljenim područijima zaoštrava.
Nemački kancelar Angela Merkel će sutra posetiti poplavljena područja, najavljeno je iz vlade, a ministar unutrašnjih poslova Nemačke Hans Peter Fridrih je danas u Kemnicu, zajedno sa šefom pokrajinske vlade Saksonije Stanislavom Tilihom, prvim Lužičkim Srbinom u visokoj poliltici, obećao podršku ugroženim ljudima.
U Bavarskoj, Tiringiji, Saksoniji i Saksoniji-Anhalt nalaze se vojnici u akciji pomoći, a na terenu je i oko 500 policajaca angažovanih na pružanja pomoći, kao i oko 1.800 pripadnika organizacije nemačke vlade za civilnu zaštitu (THW).
Evropska unija je obećala pomoć poplavljenim zemljama - Nemačkooj, Austriji i Češkoj.
''Evropska porodica je spremna za pomoć onoliko koliko u skladu sa evropskim fondom solidarnosti može da učini'', prenose mediji izjavu portparola evropskog komesara za regionalnu politiku Johanesa Hana.
U Nemačkoj je posebno teška situacija u Rozenhajmu i Pasau, gradu kroz koji protiču tri reke, Dunav, In i Ilc i gde je voda već stigla do starog, istorijskog gradskog jezgra.
U Saksoniji je posebno pogođen mali grad Grima, a predsednik vlade te pokrajine, Stanislav Tilić, prvi Lužički Srbin koji se u politici vinuo tako visoko, otkazao je inostrane posete i pokušava sa svojim timom da pomogne u borbi sa vodom.
Rusko Ministarstvo za vanredne situacije saopštilo je danas da je spremno da pomogne Evropi koja se bori sa posledicama katastrofalnih poplava, javio je Itar-Tass.
Nacionalni ruski krizni centar održao je video konferenciju sa kolegama iz kriznog centra Evropske komisije i pri tom izrazili zabrinutost zbog teških poplava u nekoliko evropskih zemalja.
"Ukoliko je pomoć neophodna, spremni smo da pružimo podršku i radimo na uklanjanju posledica poplave", rekao je zamenik šefa Nacionalnog kriznog centra Rusije Sergej Mirošničenko.
Iz evropskog kriznog centra, na toj ponudi zahvalio je Piter Biling.
(Tanjug/foto: Jens Wolf, Jens Meyer, AP/Tanjug )
