Aktuelni ekonomski problemi sa kojima je suočena Srbija mogli bi da se prevaziđu kombinovanim merama koje podrazumevaju nacionalni konsenzus, evropske integracije, investicije, štednju i sistemske reforme, ocenili su stručnjaci.
Osnovne tri preporuke za rešavanje aktuelnih ekonomskih problema predsednika Privredne komore Srbije Željka Sertića podrazumevaju postizanje nacionalnog konsenzusa, pokretanje strukturnih reformi i posvećenost evropskim integracijama,
"Srbiji je, pre svega, potreban nacionalni konsenzus - države, sindikata i privrede o neophodnosti promena i poteza koji se budu povlačili. Cenu oporavka svi će morati da plate, da se nečega odreknu: i vlast, i narod, i zaposleni u javnom sektoru, i delovi poslovne zajednice", rekao je Sertić za Tanjug.
Jasno je da su problemi domaće ekonomije strukturne prirode i da je kriza u kojoj se nalazimo posledica odlaganja reformi - penzionog sistema, tržišta rada, restrukturisanja javnih preduzeća i unapređenja poslovnog okruženja.
"Ma koliko bolne, reforme su preduslov trajnije konsolidacije javnih finansija i pokretanja održivog ekonomskog rasta zasnovanog na izvozu. Iz ugla privrede, najbitnija je izgradnja i unapređenje stabilnog, predvidivog i podsticajnog ambijenta za poslovanje i ulaganje", naveo je Sertić.
On je izrazio očekivanje da ćemo dobiti priliku da postanemo članica Evropske unije i da će naš proces pridruživanja ići brzo, ali da srpska privreda, kao ni javni sektor, trenutno nisu spremni za EU, što mora da se promeni.
Ekonomski analitičar Ivan Nikolić smatra da je za prevazilaženje postojećeg stanja u budžetu neophodno, pre svega, podizanje privredne aktivnosti kroz investicije i štednju, a potom i sistemska reforma ukupnog javnog sektora, čiji će efekti biti vidljivi na rok od pet do 10 godina.
Štednja bez investicija ne daje rezultat, to je izolovana mera koja nas vodi samo u još veći problem, rekao je Nikolić za Tanjug.
Svaka ušteda, kako je objasnio, direktno se odražava na domaću tražnju, manja tražnja obara potrošnju, potrošnja privrednu aktivnost, čime se umanjuju poreski prihodi, a budžetski deficit ostaje isti.
Balansiranje između investicija i štednje su mere koje će imati u kratkom ili srednjem roku pozitivan rezultat, rekao je Nikolić.
On je istakao da dobar prostor za uštede postoji u unapređenju efikasnosti državne administracije i reformi javnih preduzeća, što treba da bude apsolutan prioritet, jer to može doneti uštede između 50 i 100 milijardi dinara.
Širi koncept reforme celokupnog javnog sektora koji bi dugoročno doneo velike uštede, mogao bi da bude treća mera, ali to je, za sada, još neizvesno, istakao je Tanjugov sagovornik.
Ekonomista Ljubomir Madžar mišljenja je, da u ovoj, kako je rekao, vrlo dramatičnoj situaciji, preokret mogu da naprave preduzetnici kojima država treba da da podršku, osigura okruženje i poslovni ambijent jer sama ne može biti ni preduzetnik, ni investitor.
Druga mera je da ne živimo preko svojih mogućnosti, odnosno, da se skreše potrošnja, jer svako prekomerno trošenje podrazumeva novo, sve skuplje, zaduživanje i porast duga, upozorio je on.
Madžar je, takođe, ukazao da velike uštede mogu doneti ukidanje nepotrebnih propisa i subvencija preduzećima u restruktuiranju.
"To su firme bez poslovne budućnosti od kojih se ne mogu napraviti vitalna i životno sposobna preduzeća i sa tim subvencijama treba okončati", poručio je Madžar.
Vlada, inače, planira da do kraja ove godine za oko 75 domaćih kompanija, koja su sada u procesu restrukturisanja, pronađe strateške partnere, ili da te firme ugasi.
(Tanjug/Ilustracija: guliver/Getty Images/Thinkstock)
"Srbiji je, pre svega, potreban nacionalni konsenzus - države, sindikata i privrede o neophodnosti promena i poteza koji se budu povlačili. Cenu oporavka svi će morati da plate, da se nečega odreknu: i vlast, i narod, i zaposleni u javnom sektoru, i delovi poslovne zajednice", rekao je Sertić za Tanjug.
Jasno je da su problemi domaće ekonomije strukturne prirode i da je kriza u kojoj se nalazimo posledica odlaganja reformi - penzionog sistema, tržišta rada, restrukturisanja javnih preduzeća i unapređenja poslovnog okruženja.
"Ma koliko bolne, reforme su preduslov trajnije konsolidacije javnih finansija i pokretanja održivog ekonomskog rasta zasnovanog na izvozu. Iz ugla privrede, najbitnija je izgradnja i unapređenje stabilnog, predvidivog i podsticajnog ambijenta za poslovanje i ulaganje", naveo je Sertić.
On je izrazio očekivanje da ćemo dobiti priliku da postanemo članica Evropske unije i da će naš proces pridruživanja ići brzo, ali da srpska privreda, kao ni javni sektor, trenutno nisu spremni za EU, što mora da se promeni.
Ekonomski analitičar Ivan Nikolić smatra da je za prevazilaženje postojećeg stanja u budžetu neophodno, pre svega, podizanje privredne aktivnosti kroz investicije i štednju, a potom i sistemska reforma ukupnog javnog sektora, čiji će efekti biti vidljivi na rok od pet do 10 godina.
Štednja bez investicija ne daje rezultat, to je izolovana mera koja nas vodi samo u još veći problem, rekao je Nikolić za Tanjug.
Svaka ušteda, kako je objasnio, direktno se odražava na domaću tražnju, manja tražnja obara potrošnju, potrošnja privrednu aktivnost, čime se umanjuju poreski prihodi, a budžetski deficit ostaje isti.
Balansiranje između investicija i štednje su mere koje će imati u kratkom ili srednjem roku pozitivan rezultat, rekao je Nikolić.
On je istakao da dobar prostor za uštede postoji u unapređenju efikasnosti državne administracije i reformi javnih preduzeća, što treba da bude apsolutan prioritet, jer to može doneti uštede između 50 i 100 milijardi dinara.
Širi koncept reforme celokupnog javnog sektora koji bi dugoročno doneo velike uštede, mogao bi da bude treća mera, ali to je, za sada, još neizvesno, istakao je Tanjugov sagovornik.
Ekonomista Ljubomir Madžar mišljenja je, da u ovoj, kako je rekao, vrlo dramatičnoj situaciji, preokret mogu da naprave preduzetnici kojima država treba da da podršku, osigura okruženje i poslovni ambijent jer sama ne može biti ni preduzetnik, ni investitor.
Druga mera je da ne živimo preko svojih mogućnosti, odnosno, da se skreše potrošnja, jer svako prekomerno trošenje podrazumeva novo, sve skuplje, zaduživanje i porast duga, upozorio je on.
Madžar je, takođe, ukazao da velike uštede mogu doneti ukidanje nepotrebnih propisa i subvencija preduzećima u restruktuiranju.
"To su firme bez poslovne budućnosti od kojih se ne mogu napraviti vitalna i životno sposobna preduzeća i sa tim subvencijama treba okončati", poručio je Madžar.
Vlada, inače, planira da do kraja ove godine za oko 75 domaćih kompanija, koja su sada u procesu restrukturisanja, pronađe strateške partnere, ili da te firme ugasi.
(Tanjug/Ilustracija: guliver/Getty Images/Thinkstock)
