Predložene mere za spas ekonomije omogućile bi uštedu od 40 milijardi dinara u državnoj kasi, saznaje RTS.
Premijer Ivica Dačić izjavio je da nema političkih nesuglasica među strankama vladajuće koalicije u vezi sa potrebom rešavanja ekonomske krize, ali ima problema u prilazima kako je rešiti.
Kako RTS saznaje, ni posle tog sastanka konačnog dogovora nema osim da se penzije i plate zaposlenih u javnom sektoru ne zamrzavaju i smanjuju, uključujući i zarade u državnoj administraciji. RTS je imao uvid u predložene mere, a koje bi trebalo da omoguće uštede od 40 milijardi dinara i tim bi minus u kasi bio 4,7 odsto.
Paketom mera se planiraju brojni potezi, ali su i dalje na stolu, nema konačnog dogovora kako će da se ostvari ušteda u državnoj kasi.
Sigurno je da nema zamrzavanja i smanjenja plata i penzija. Odbijen je predlog ministra Dinkića da se smanje plate za 10 odsto zaposlenima u državnoj administraciji koji zarađuju više od 40 hiljada dinara.
Pod znakom pitanja ostalo je da li će biti planiranog povećanja penzija i plata u oktobru za pola procenta. Takođe na stolu je i opcija da iduće godine povećanje plata i penzija bude procenat i po, čime bi se praktično ograničio rast plata i penzija. Pošto je ta mera izazvala najviše polemike u javnosti, na nju se osrvnuo i sam premijer Ivica Dačić.
"Zamrzavanjem plata i penzija se ne ostvaruje dovoljan efekat za izlazak iz krize i ako je to tako moramo da osmislimo neke druge metode. Deficit ne sme da bude visok jer može da ugrozi budućnost zemlje. Da bi deficit bio u skladu sa planiranim moramo da napravimo velike uštede. Sada se razgovara na koji način će se to ostvariti, a da to ne bude na teret najsiromašnijih", kaže Dačić.
Planiran deficit za ovu godinu je 3,3 odsto, bez ovih mera bio bi 5,7 odsto. Planirane uštede su od 40 milijardi dinara i sada je problem kako naći to u budžetu, s obzirom na to da kada je budžet usvojen za njega je rečeno da je preambiciozan.
Ministar Dinkić je rekao da sva ministarstva moraju da štede. Ono što je izvesno je da će se štedeti na kapitalnim investicijama a sada je na liderima vladajuće koalicije da se dogovore koje će prioritetne kapitalne investicije će ostati i dalje takve, a na kojima će se štedeti.
Dogovoreno je da se na neki način smanje subvencije - gubitašima, poljoprivredi i privredi poput onih za novootvorena radna mesta. Čini se da je najveća saglasnost postignuta u pogledu sudbine preduzeća u restrukturiranju koja bi, prema dogovoru, trebalo da se okonča do sredine iduće godine i to prodajom, stečajem ili otpisom dražavnih dugova ukoliko posluju pozitivno.
Dogovora ima i u vezi sa izmenama zakona o radu - koje omogućavaju lakše zapošljavanju i otpuštanje i u vezi sa pojednostavljivanje izdavanja građevinskih dozvola.
Dogovora nema o reformi penzionog sistema, i o tome da li prodati "Telekom" i kada, ali i šta sa novcem od te prodaje.
Na listi preduzeća koja će se prodavati su "Jat", "Galenika", "Resavica", "Čačanska banka", "Dunav osiguranje", dok bi Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu bio dat u dugoročni zakup.
Sve ove mere su na stolu, najavljeno je da će se iduće nedelje još o njima razgovarati. Prvi sastanak je u utorak, a onda krajem nedelje i na neki način trebalo bi da se iskristališe kako će se uštedeti tih 40 milijardi dinara, jer vreme izmiče i što se pre usvoji rebalans na neki način će i te mere dati efekat, objavio je RTS.
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Kako RTS saznaje, ni posle tog sastanka konačnog dogovora nema osim da se penzije i plate zaposlenih u javnom sektoru ne zamrzavaju i smanjuju, uključujući i zarade u državnoj administraciji. RTS je imao uvid u predložene mere, a koje bi trebalo da omoguće uštede od 40 milijardi dinara i tim bi minus u kasi bio 4,7 odsto.
Paketom mera se planiraju brojni potezi, ali su i dalje na stolu, nema konačnog dogovora kako će da se ostvari ušteda u državnoj kasi.
Sigurno je da nema zamrzavanja i smanjenja plata i penzija. Odbijen je predlog ministra Dinkića da se smanje plate za 10 odsto zaposlenima u državnoj administraciji koji zarađuju više od 40 hiljada dinara.
Pod znakom pitanja ostalo je da li će biti planiranog povećanja penzija i plata u oktobru za pola procenta. Takođe na stolu je i opcija da iduće godine povećanje plata i penzija bude procenat i po, čime bi se praktično ograničio rast plata i penzija. Pošto je ta mera izazvala najviše polemike u javnosti, na nju se osrvnuo i sam premijer Ivica Dačić.
"Zamrzavanjem plata i penzija se ne ostvaruje dovoljan efekat za izlazak iz krize i ako je to tako moramo da osmislimo neke druge metode. Deficit ne sme da bude visok jer može da ugrozi budućnost zemlje. Da bi deficit bio u skladu sa planiranim moramo da napravimo velike uštede. Sada se razgovara na koji način će se to ostvariti, a da to ne bude na teret najsiromašnijih", kaže Dačić.
Planiran deficit za ovu godinu je 3,3 odsto, bez ovih mera bio bi 5,7 odsto. Planirane uštede su od 40 milijardi dinara i sada je problem kako naći to u budžetu, s obzirom na to da kada je budžet usvojen za njega je rečeno da je preambiciozan.
Ministar Dinkić je rekao da sva ministarstva moraju da štede. Ono što je izvesno je da će se štedeti na kapitalnim investicijama a sada je na liderima vladajuće koalicije da se dogovore koje će prioritetne kapitalne investicije će ostati i dalje takve, a na kojima će se štedeti.
Dogovoreno je da se na neki način smanje subvencije - gubitašima, poljoprivredi i privredi poput onih za novootvorena radna mesta. Čini se da je najveća saglasnost postignuta u pogledu sudbine preduzeća u restrukturiranju koja bi, prema dogovoru, trebalo da se okonča do sredine iduće godine i to prodajom, stečajem ili otpisom dražavnih dugova ukoliko posluju pozitivno.
Dogovora ima i u vezi sa izmenama zakona o radu - koje omogućavaju lakše zapošljavanju i otpuštanje i u vezi sa pojednostavljivanje izdavanja građevinskih dozvola.
Dogovora nema o reformi penzionog sistema, i o tome da li prodati "Telekom" i kada, ali i šta sa novcem od te prodaje.
Na listi preduzeća koja će se prodavati su "Jat", "Galenika", "Resavica", "Čačanska banka", "Dunav osiguranje", dok bi Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu bio dat u dugoročni zakup.
Sve ove mere su na stolu, najavljeno je da će se iduće nedelje još o njima razgovarati. Prvi sastanak je u utorak, a onda krajem nedelje i na neki način trebalo bi da se iskristališe kako će se uštedeti tih 40 milijardi dinara, jer vreme izmiče i što se pre usvoji rebalans na neki način će i te mere dati efekat, objavio je RTS.
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
