Kao i prethodnih godina dobri student imaju privilegiju da se hrane u studentskim menzama. Mnogi to pravo nisu ranije koristili pod izgovorm da "klopa i nije neka", ali čini se da je teška situacija u kojoj se nalazimo promenila navike u ishrani.
O tome svedoče veliki redovi u menzama gde se čeka i po sat vremena. Student koji se hrani u menzi ne samo što će pojesti nešto kuvano, nego je to i najjeftiniji način ishrane za akademce iz unutrašnjosti, ali i nekoliko hiljada Beograđana.
Kako je za MONDO objasnio pomoćnik direktora za ishranu u Studentskom centru Srđan Janković svih 14 menzi u Beogradu su svakoga dana pune , a poslednjih pet meseci broj studenata koji se hrane u menzama povećan je za čak 20 odsto.
"Broj korisnika jeste povećan, ali srazmerno. Gužve su u svim našim restoranima, a broj studenata varira, zavisno od toga da li je početak ili kraj meseca. Tačnu brojku korisnika imaćemo krajem meseca", kaže Janković.
Pravo da se hrane u menzama imaju svi student, ali oni koji se školuju o trošku države su i dalje privilegovani jer obroke plaćaju duplo jeftinije od onih koji su samofinansirajućo studenti.
Već osam godina student ne koriste papirne bonove za kupovinu obroka, već imaju ID kartice koje su neka vrsta platežnog sredstva.
"Studenti tim karticama plaćaju sobe u domovima, hranu u menzama, a mogu da koriste i još neke pogodnosti po našim domovima", kaže Janković i dodaje:
"Kada dođu u menzu oni prvo sipaju u tanjir šta žele, pa potom plate karticom i tada im se sa nje skida taj jedan obrok. Zloupotrebe kartica su svedene na minimum, jer su one čipovane i ne mogu da se preprodaju."
Ipak, akademci tvrde suprotno i kažu da godinama kartice pozajmljuju ili kupuju od kolega koji su na budžetu, ali se ne hrane u menzi.
Studentkinja Lara Targot iz Beograda kaže da nije problem uzeti tuđu karticu jer niko ne gleda fotografiju prilikom plaćanja ručka.
"Koliko znam kartice mogu da se kupe za oko 50 evra i ne vidim šta bi tu bio problem da ih koristi i neko ko nije na budžetu", kaže Lara koja u menzu "Obilićev venac" poznatu kao “Tri kostura” dolazi jer je blizu fakulteta i čitaonice.
Studenti su uglavnom zadovoljni hranom koja im se servira, mada ima i onih koji kažu da je u pojedinim studentskim restoranima nedovoljno raznovrsna ponuda ili da je "masna". Kako je za MONDO objasnio pomoćnik direktora za ishranu u Studentskom centru Srđan Janković svih 14 menzi u Beogradu su svakoga dana pune , a poslednjih pet meseci broj studenata koji se hrane u menzama povećan je za čak 20 odsto.
"Broj korisnika jeste povećan, ali srazmerno. Gužve su u svim našim restoranima, a broj studenata varira, zavisno od toga da li je početak ili kraj meseca. Tačnu brojku korisnika imaćemo krajem meseca", kaže Janković.
Pravo da se hrane u menzama imaju svi student, ali oni koji se školuju o trošku države su i dalje privilegovani jer obroke plaćaju duplo jeftinije od onih koji su samofinansirajućo studenti.
Već osam godina student ne koriste papirne bonove za kupovinu obroka, već imaju ID kartice koje su neka vrsta platežnog sredstva.
"Studenti tim karticama plaćaju sobe u domovima, hranu u menzama, a mogu da koriste i još neke pogodnosti po našim domovima", kaže Janković i dodaje:
"Kada dođu u menzu oni prvo sipaju u tanjir šta žele, pa potom plate karticom i tada im se sa nje skida taj jedan obrok. Zloupotrebe kartica su svedene na minimum, jer su one čipovane i ne mogu da se preprodaju."
Ipak, akademci tvrde suprotno i kažu da godinama kartice pozajmljuju ili kupuju od kolega koji su na budžetu, ali se ne hrane u menzi.
Studentkinja Lara Targot iz Beograda kaže da nije problem uzeti tuđu karticu jer niko ne gleda fotografiju prilikom plaćanja ručka.
"Koliko znam kartice mogu da se kupe za oko 50 evra i ne vidim šta bi tu bio problem da ih koristi i neko ko nije na budžetu", kaže Lara koja u menzu "Obilićev venac" poznatu kao “Tri kostura” dolazi jer je blizu fakulteta i čitaonice.
Najbolje se jede u "Loli"
Studentkinja Ekonomskog fakulteta Marija Božić kaže da se ranije nije hranila u menzama, ali da je odskora redovan posetilac jer može da pojede ručak, skoro pa kao mamin, za smešne pare.
"Hrana nije loša, mada mi se čini da je u ovoj menzi previše često na meniju pasulj i krompir pire. Najbolja hrana je definitivno u domu "Lola" ali su tamo i najveće gužve, pogotovo u vreme ručka", kaže Marija koju smo zatekli u menzi na Obilićevom vencu.
Ana Golubović, studentkinja četvrte godine Fakulteta primlenjeni umetnosti se slaže da je izbor malo sužen , ali ističe da joj je ponekad mučno da u "Loli" ili u Studentskom gradu čeka u redu i po pola sata, sat.
Marko, brucoš Ekonomskog fakulteta, misli da je hrana u pojedinim menzama previše masna, ali ističe da cena igra presudnu ulogu u njegovom odabiru gde će da se hrani.
Studenti za 55 dinara, koliko staje ručak budžetske, odnosno 180 dinara koliko moraju da izdvoje samofinasirajući studenti,svakoga dana mogu da biraju između nekoliko vrsta variva i mesa, čorbi, bečke šnicle i pomfrita.
Za doručak, koji košta 31 dinar, odnosno 100 dinara, studentima se, između ostalog, nudi puter ili margarin i marmelada, šunka, sir, prženice, kornfleks, viršle, burek, pašteta.
Večera je slična ručku, pa se može pojesti pileće pečenje i pomfrit, riblje pljeskavice, bećar paprikaš, ruska salata i viršle, girice, juneća šnicla u saftu, a staje samo 46 dinara za budžetske studente i 150 za one koji studiraju o svom trošku.
Ako izuzmemo studentske zamerke o masnoći hrane i raznovrsnosti, menza je svakako bolji izbor od pekara ili restorana brze hrane.
(J. Stokić, MONDO, foto: Goran Sivački, MONDO)
