Fiskalni savet Srbije odbacio je kritike iz Vlade Srbije o tome da se nije "tako glasno" oglašavao prethodnih godina, i kaže da je Vlada na vreme upozorena na posledice svojih poteza .
Renomirani stručnjaci u tom nezavisnom državnom telu koje odgovara direktno Skupštini Srbije, odbacuju i navode iz Vlade da ranije nisu pominjali mogućnost krize javnog duga, kao i da komuniciraju samo sa javnošću, a ne i sa Vladom.
"Trenutno je naš najbitniji i najodgovorniji zadatak da pravovremenim upozorenjima na neodrživu putanju fiskalnog deficita i javnog duga ukažemo na neophodne promene u vođenju fiskalne politike i tako doprinesemo sprečavanju krize koja bi pogodila sve građane Srbije", piše u saopštenju Fiskalnog saveta.
Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je u subotu 15. juna rekao da je Fiskalni savet ćutao kad je prošle godine budžetski deficit bio neuporedivo veći nego sada.
Fiskalni savet je, po rečima Vucćića, držao predavanja o svemu, a nije se setio da sebi zamrzne plate".
"Zamrzli bi penzije od 15.000 dinara, ali svoje plate od 220.000 dinara - duplo veće od predsednika države ili potpredsednika vlade - ni slučajno ne bi da zamrznu", kazao je Vučić.
I nedelju dana pre toga, premijer Ivica Dačić je izjavio da "poštuje Fiskalni savet, ali u vreme Borisa Tadića nije ni znao da postoji".
Kako na kritike odgovara Fiskalni savet, od osnivanja ovaj organ je objavio preko dvadeset nezavisnih ocena, analiza i izveštaja (najveći deo pre 2013. godine), zbog čega su njegovi članovi neretko bili na udaru vladajuće političke većine.
Precizira se da je u junu 2011. Fiskalni savet upozorio da će fiskalna decentralizacija napraviti rupu u republičkom budžetu od 400 miliona evra, u decembru 2011. je predlog budžeta za 2012. tadašnje vlade ocenio kao neodrživ i nerealan, a u februaru 2012. upozorio je da je javni dug prešao zakonom predviđenu granicu i da su potrebne hitne mere.
"Krajem marta 2012. godine smo ukazali smo na to da je deficit dvostruko veći od planiranog a da mere tadašnje vlade nisu dovoljne, u maju 2012. godine ocenili smo da deficit i dug rastu takvim tempom da preti kriza javnog duga", navodi Fiskalni savet.
Ističe se da je Savet svaku ocenu i analizu dostavljao Skupštini Srbije kao osnivaču, Vladi Srbije, ali i da je predstavljao javnosti, kako to Zakon o budžetskom sistemu nalaže.
"I prethodna i aktuelna vlada su bile upoznate sa svim našim izveštajima. O tome svedoči i činjenica da je deo naših predloga, datih u maju 2012. godine, aktuelna Vlada Srbije prihvatila prilikom izrade rebalansa budžeta za 2012. godinu, prilikom poreske reforme iz oktobra prošle godine, a naročito u Fiskalnoj strategiji vlade u novembru 2012. godine", naveo je Savet.
Fisklni savet Srbije je istakao da sve to pokazuje da nije ćutao i da se kontinuirano oglašavao u skladu sa zakonom i upozoravao na probleme u javnim finansijama zemlje i da će to i ubuduće činiti.
Fiskalni savet Srbije je odbacio kao neosnovane kritike da se zalaže za zamrzavanje penzija od 15.000 dinara, a da želi da izbegne zamrzavanje sopstvenih plata.
Fiskalni savet navodi da se već duže vreme zalaže za sistemsko rešavanje raspodele plata u javnom sektoru, ističući da je vladi predstavio više predloga.
Plate Fiskalnog saveta su, kako se napominje, deo sistema plata državne uprave i ne postoji način da njihova indeksacija odstupi od opšte indeksacije, niti je Fiskalni savet ikada zastupao različit stav.
"Planirana izdvajanja za Fiskalni savet u 2013. godini iznose 38 miliona dinara, što je, ne samo beznačajno u odnosu na ukupan budžet, već i znatno manje od državnih izdvajanja za druge nezavisne institucije: Državnu revizorsku instituciju, Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti (od 89 do 530 miliona dinara)", navodi se u saopštenju tog saveta.
Dodaje se da sve ove institucije zajedno (uključujući i Fiskalni savet) troše manje od 0,1 odsto budžetskih rashoda, a građani Srbije zauzvrat dobijaju nezavisnu kontrolu državnih politika, uključujući i fiskalnu politiku.
Fiskalni savet je napomenuo da nije sam sebi određivao plate, već je to učinila Skupština Srbije, pa ako smatra da su velike i neodgovarajuće, Skupština, u čijoj je to nadležnosti, u svakom trenutku može i da ih promeni.
"Nejasno nam je zašto Vlada Srbije uopšte pominje Fiskalni savet, kada je i sama prihvatila neophodnost kontrole plata i penzija time što je predvidela njihov rast od svega 0,5 odsto u oktobru 2013. godine i 1,5 odsto u narednih godinu i po", naveo je Fiskalni savet.
Po tom predlogu, kako se dodaje, prosečna penzija će u oktobru biti povećana za 128 dinara, a prosečna plata u javnom sektoru za 246 dinara.
"To je po efektima skoro jednako zamrzavanju plata i penzija, zbog čega ne razumemo poslednje kritike na naš račun", navodi se u saopstenju Fiskalnog saveta Srbije.
(Beta, foto: Tanjug/Sava Radovanović)
"Trenutno je naš najbitniji i najodgovorniji zadatak da pravovremenim upozorenjima na neodrživu putanju fiskalnog deficita i javnog duga ukažemo na neophodne promene u vođenju fiskalne politike i tako doprinesemo sprečavanju krize koja bi pogodila sve građane Srbije", piše u saopštenju Fiskalnog saveta.
Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je u subotu 15. juna rekao da je Fiskalni savet ćutao kad je prošle godine budžetski deficit bio neuporedivo veći nego sada.
Fiskalni savet je, po rečima Vucćića, držao predavanja o svemu, a nije se setio da sebi zamrzne plate".
"Zamrzli bi penzije od 15.000 dinara, ali svoje plate od 220.000 dinara - duplo veće od predsednika države ili potpredsednika vlade - ni slučajno ne bi da zamrznu", kazao je Vučić.
I nedelju dana pre toga, premijer Ivica Dačić je izjavio da "poštuje Fiskalni savet, ali u vreme Borisa Tadića nije ni znao da postoji".
Kako na kritike odgovara Fiskalni savet, od osnivanja ovaj organ je objavio preko dvadeset nezavisnih ocena, analiza i izveštaja (najveći deo pre 2013. godine), zbog čega su njegovi članovi neretko bili na udaru vladajuće političke većine.
Precizira se da je u junu 2011. Fiskalni savet upozorio da će fiskalna decentralizacija napraviti rupu u republičkom budžetu od 400 miliona evra, u decembru 2011. je predlog budžeta za 2012. tadašnje vlade ocenio kao neodrživ i nerealan, a u februaru 2012. upozorio je da je javni dug prešao zakonom predviđenu granicu i da su potrebne hitne mere.
"Krajem marta 2012. godine smo ukazali smo na to da je deficit dvostruko veći od planiranog a da mere tadašnje vlade nisu dovoljne, u maju 2012. godine ocenili smo da deficit i dug rastu takvim tempom da preti kriza javnog duga", navodi Fiskalni savet.
Ističe se da je Savet svaku ocenu i analizu dostavljao Skupštini Srbije kao osnivaču, Vladi Srbije, ali i da je predstavljao javnosti, kako to Zakon o budžetskom sistemu nalaže.
"I prethodna i aktuelna vlada su bile upoznate sa svim našim izveštajima. O tome svedoči i činjenica da je deo naših predloga, datih u maju 2012. godine, aktuelna Vlada Srbije prihvatila prilikom izrade rebalansa budžeta za 2012. godinu, prilikom poreske reforme iz oktobra prošle godine, a naročito u Fiskalnoj strategiji vlade u novembru 2012. godine", naveo je Savet.
Fisklni savet Srbije je istakao da sve to pokazuje da nije ćutao i da se kontinuirano oglašavao u skladu sa zakonom i upozoravao na probleme u javnim finansijama zemlje i da će to i ubuduće činiti.
Fiskalni savet Srbije je odbacio kao neosnovane kritike da se zalaže za zamrzavanje penzija od 15.000 dinara, a da želi da izbegne zamrzavanje sopstvenih plata.
Fiskalni savet navodi da se već duže vreme zalaže za sistemsko rešavanje raspodele plata u javnom sektoru, ističući da je vladi predstavio više predloga.
Plate Fiskalnog saveta su, kako se napominje, deo sistema plata državne uprave i ne postoji način da njihova indeksacija odstupi od opšte indeksacije, niti je Fiskalni savet ikada zastupao različit stav.
"Planirana izdvajanja za Fiskalni savet u 2013. godini iznose 38 miliona dinara, što je, ne samo beznačajno u odnosu na ukupan budžet, već i znatno manje od državnih izdvajanja za druge nezavisne institucije: Državnu revizorsku instituciju, Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti (od 89 do 530 miliona dinara)", navodi se u saopštenju tog saveta.
Dodaje se da sve ove institucije zajedno (uključujući i Fiskalni savet) troše manje od 0,1 odsto budžetskih rashoda, a građani Srbije zauzvrat dobijaju nezavisnu kontrolu državnih politika, uključujući i fiskalnu politiku.
Fiskalni savet je napomenuo da nije sam sebi određivao plate, već je to učinila Skupština Srbije, pa ako smatra da su velike i neodgovarajuće, Skupština, u čijoj je to nadležnosti, u svakom trenutku može i da ih promeni.
"Nejasno nam je zašto Vlada Srbije uopšte pominje Fiskalni savet, kada je i sama prihvatila neophodnost kontrole plata i penzija time što je predvidela njihov rast od svega 0,5 odsto u oktobru 2013. godine i 1,5 odsto u narednih godinu i po", naveo je Fiskalni savet.
Po tom predlogu, kako se dodaje, prosečna penzija će u oktobru biti povećana za 128 dinara, a prosečna plata u javnom sektoru za 246 dinara.
"To je po efektima skoro jednako zamrzavanju plata i penzija, zbog čega ne razumemo poslednje kritike na naš račun", navodi se u saopstenju Fiskalnog saveta Srbije.
(Beta, foto: Tanjug/Sava Radovanović)
