U Srbiji 700.000 ljudi radi "na crno", a obim sive ekonomije je za 10 do 15 odsto veći nego u zemljama regiona, upozorili su danas stručnjaci.
Pomoćnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike Zoran Milošević kazao je da trećina radnika u našoj zemlji radi na crno, jer je 1,5 miliona ljudi zaposleno.
Ukoliko bi se taj broj sabrao i za 2,2 miliona zaposlenih se plaćali porezi i doprinosi, budžetski deficit bi bio neuporedivo manji, istakao je Milošević na okruglom stolu na temu "Siva ekonomija i budžetski deficit Srbije".
On je naglasio da siva ekonomija itekako pogađa penzijski sistem, jer on neposredno zavisi od stanja u ekonomiji, odnosno prvenstveno od broja zaposlenih.
Prema procenama Fonda PIO, u sistemu penzijsko-invalidskog osiguranja nije 528.260 ljudi, a zaposleno je 1,9 miliona radnika, kazala je Jelica Timotijević, direktor sektora za odnose sa javnošću.
Ona je rekla da je obim sive ekonomije u Srbiji za 15 odsto veći nego u istočnoj i srednjoj Evropi, i da bi za 10 godina mogla da se svede na nivo koji postoji u ostalim zemljama regiona.
Izvršna direktorka Amćam-a Amalija Pavić istakla je da se čak i velike kompanije u poslednje dve godine žale na nelojalnu konkurenciju koja se odnosi na sivu ekonomiju, dodavši da se prema istraživanju USAID-a, čak 85 odsto preduzeća izjasnilo da se suočava sa tim problemom u svom poslovanju.
Kako je navela, treba preduzeti tri ključna koraka kako bi se taj problem rešio - smanjiti troškove legalnog poslovanja (pojednostaviti propise i procedure), pojačati inspekcijski nadzor i uvesti tvrdo budžetsko pravilo - da država ne prašta dugove i da se kršenje zakona neće tolerisati.
Saša Ranđelović iz USAID-a rekao je da je anketa koju je ta agencija sprovela pokazala da siva ekonomija u Srbiji iznosi oko 30 odsto BDP-a, po čemu je među vodećima u regionu.
Obim sive ekonomije je za 10 do 15 odsto veći nego u drugim zemljama centralne i istočne Evrope, i obuhvata oko 28 odsto privrednih subjekata, a petina ima neformalno zaposlene, kazao je Ranđelović.
Poslovanju u sivoj zoni su " najviše skloni" preduzetnici, mlade firme, a u sektorima prednjače građevinarstvo, poljoprivreda, ugostiteljstvo i saobraćaj, naveo je on.
Prema rečima potpredsednika Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milana Kneževića, crno tržište i siva ekonomija jedino u Srbiji vlada tretira kao zvaničan socijalni problem, istakavši da je država kriva ukoliko se porez ne plaćaju, jer je to zakonska obaveza.
(Tanjug, foto: ilustracija(Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Ukoliko bi se taj broj sabrao i za 2,2 miliona zaposlenih se plaćali porezi i doprinosi, budžetski deficit bi bio neuporedivo manji, istakao je Milošević na okruglom stolu na temu "Siva ekonomija i budžetski deficit Srbije".
On je naglasio da siva ekonomija itekako pogađa penzijski sistem, jer on neposredno zavisi od stanja u ekonomiji, odnosno prvenstveno od broja zaposlenih.
Prema procenama Fonda PIO, u sistemu penzijsko-invalidskog osiguranja nije 528.260 ljudi, a zaposleno je 1,9 miliona radnika, kazala je Jelica Timotijević, direktor sektora za odnose sa javnošću.
Ona je rekla da je obim sive ekonomije u Srbiji za 15 odsto veći nego u istočnoj i srednjoj Evropi, i da bi za 10 godina mogla da se svede na nivo koji postoji u ostalim zemljama regiona.
Izvršna direktorka Amćam-a Amalija Pavić istakla je da se čak i velike kompanije u poslednje dve godine žale na nelojalnu konkurenciju koja se odnosi na sivu ekonomiju, dodavši da se prema istraživanju USAID-a, čak 85 odsto preduzeća izjasnilo da se suočava sa tim problemom u svom poslovanju.
Kako je navela, treba preduzeti tri ključna koraka kako bi se taj problem rešio - smanjiti troškove legalnog poslovanja (pojednostaviti propise i procedure), pojačati inspekcijski nadzor i uvesti tvrdo budžetsko pravilo - da država ne prašta dugove i da se kršenje zakona neće tolerisati.
Saša Ranđelović iz USAID-a rekao je da je anketa koju je ta agencija sprovela pokazala da siva ekonomija u Srbiji iznosi oko 30 odsto BDP-a, po čemu je među vodećima u regionu.
Obim sive ekonomije je za 10 do 15 odsto veći nego u drugim zemljama centralne i istočne Evrope, i obuhvata oko 28 odsto privrednih subjekata, a petina ima neformalno zaposlene, kazao je Ranđelović.
Poslovanju u sivoj zoni su " najviše skloni" preduzetnici, mlade firme, a u sektorima prednjače građevinarstvo, poljoprivreda, ugostiteljstvo i saobraćaj, naveo je on.
Prema rečima potpredsednika Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milana Kneževića, crno tržište i siva ekonomija jedino u Srbiji vlada tretira kao zvaničan socijalni problem, istakavši da je država kriva ukoliko se porez ne plaćaju, jer je to zakonska obaveza.
(Tanjug, foto: ilustracija(Guliver/Getty Images/Thinkstock)
