Bivši predsednik Republike Srpske Krajine Milan Martić osudjen je u utorak pred Haškim tribunalom na 35 godina zatvora za zločine počinjene početkom devedesetih godina protiv Hrvata i drugih nesrba u Hrvatskoj.
Bivši predsednik Republike Srpske Krajine Milan Martić osudjen je u utorak pred Haškim tribunalom na 35 godina zatvora za zločine počinjene početkom devedesetih godina protiv Hrvata i drugih nesrba u Hrvatskoj, objavljeno je na zvaničnom sajtu Tribunala.Martić je osudjen za 16 tačaka optužnice za dela koja uključuju progone, ubistva, mučenje, deportaciju, napade na civile, razaranje civilnih područja i druge zločine protiv čovečnosti i kršenja ratnih zakona i običaja. Oslobodjen je krivice po jednoj tački optužnice kojom je bio optužen za istrebljenje.
Martić se od 4. januara 1991. do avgusta 1995. godine nalazio na raznim rukovodećim položajima, bio je predsednik, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova u Srpskoj autonomnoj oblasti Krajina i Republici Srpskoj Krajini.
Zaključeno je da je tokom tog perioda učestvovao u udruženom zločinačkom pothvatu u koji je bio uključen i Slobodan Milošević, a čiji je cilj bio stvaranje ujedinjene srpske države putem široko rasprostranjene i sistemske kampanje zločina protiv nesrpskog stanovništva koji su živeli u područjima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini koja je trebalo da postanu deo takve države.
Raspravno veće je zaključilo da su, izmedju ostalih, Blagoje Adžić, Milan Babić, Radmilo Bogdanović, Veljko Kadijević, Radovan Karadžić, Slobodan Milošević, Ratko Mladić, Vojislav Šešelj, Franko
"Frenki" Simatović, Jovica Stanišić i kapetan Dragan Vasiljković učestvovali u promovisanju zajedničkog zločinačkog cilja udruženog zločinačkog poduhvata.
Uz to, Martić je osudjen zbog toga što je naredio raketne napade na Zagreb 1995. godine, u kojem je sedmoro ljudi poginulo, a više od 200 je ranjeno.
U nekoliko izjava za medije Martić je priznao da je naredio te napade. U intervjuu za jedan radio 5. maja 1995. godine, Martić je izjavio "Tu sam naredbu izdao ja lično da se odužim Franji Tudjmanu koji je izdao naredbu da se izvrši napad na zapadnu Slavoniju".
Raspravno Veće je konstatovalo da je Martić sedam godina bežao pred pravdom znajući da je protiv njega podignuta optužnica. S obzirom na to, Veće je prilikom odmeravanja kazne pridalo minimalnu težinu činjenici da se 2002. godine dobrovoljno predao.
Sudjenje Martiću je trajalo od 13. decembra 2005. do 16. novembra 2006. godine. Martić je prebačen u Tribunal 15. maja 2002. godine, a 21. maja 2002. se pred Sudskim većem Tribunala izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
Prvobitna optužnice protiv Martića je potvrdjena i obelodanjena 25. jula 1995. godine. Izmenjena optužnica je podneta u decembru 2002. godine, a druga izmenjena u septembru 2003. godine. Tužilaštvo je drugu izmenenu optužnicu ponovo podnelo 9. decembra 2005. godine.
U drugoj izmenjenoj optužnici navedeno je da se, od 4. januara 1991. do avgusta 1995. godine, "Martić nalazio na raznim rukovodećim položajima u tzv. Srpskoj autonomnoj oblasti (SAO) Krajina u severoistočnoj Hrvatskoj, koja je poslije preimenovana u RSK, i da je u tom svojstvu učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu kao saizvršilac."
Tužilaštvo je od Haškog tribunala tražilo doživotnu kaznu za Martića, dok je odbrana optužnicu ocenila kao izmišljenu i zahtevala da ona bude odbačena.
Martić se dobrovoljno predao Haškom tribunalu u maju 2002. godine, a prvom pojavljivanju pred sudom izjasnio se da nije kriv.
(agencije/MONDO)
