Vrhovni sud Srbije završio je sa većanjem i glasanjem u trećem stepenu povodom žalbi na presudu protiv Milorada Ulemeka Legije i Branka Berčeka, optuženih za ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i atentat na lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića u Budvi, izjavila je portparol suda Vesna Dabić.
Vrhovni sud Srbije završio je sa većanjem i glasanjem u trećem stepenu povodom žalbi na presudu protiv Milorada Ulemeka Legije i Branka Berčeka, optuženih za ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i atentat na lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića u Budvi, izjavila je portparol suda Vesna Dabić.
"Presuda će postati pravosnažna kada bude ekspedovana iz suda", kazala je ona i objasnila da prethodno mora da bude napisana, a zatim da prodje "takozvanu sudsku praksu". Posle toga javnost će biti obaveštena o konačnoj odluci.
Dnevnik "Blic" prethodno je objavio da je Vrhovni sud Srbije doneo konačnu odluku i da je postala pravosnažna presuda bivšem komandantu Jedinice za specijalne operacije Miloradu Ulemeku, nekadašnjem šefu Državne bezbednosti Radomiru Markoviću i ostalim optuženima. Prema navodima tog dnevnika, Ulemek će izdržavati kaznu od 40 godina zatvora bez prava na žalbu.
Prema saznanjima beogradskog dnevnika, sedmočlano veće Vrhovnog suda Srbije u ponedeljak je na sednici okončalo raspravu, koja je trajala gotovo tri meseca.
List navodi da su članovi veća potvrdili da je bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević "izdao nalog za ubistvo oštećenih kao političkih protivnika" i da će to biti sastavni deo konačne presude, kao što je bila u prvostepenoj i drugostepenoj presudi.
Sudija Vrhovnog suda Srbije Milena Inić-Drecun potvrdila je ranije da je podnela ostavku na mesto predsedavajuće veća koje u trećem stepenu odlučuje o žalbi na presudu za ubistvo Ivana Stambolića i da je podnela zahtev za razrešsenje sudijske funkcije.
Inić-Drecun je rekla da je podnela ostavku i zahtev za razrešenje "pre većanja i glasanja".
Zakonom je propisano da u slučaju izricanja maksimalne kazne osudjeni ima pravo žalbe trećestepenom veću od sedam sudija Vrhovnog suda, koje donosi konačnu odluku.
U odnosu na ostale aktere ubistva Stambolića i pokušaja ubistva Draškovića u Budvi 2000. godine, na koje se ova zakonska odredba ne odnosi, Vrhovni sud je tada nekima prvostepenu presudu potvrdio, bivšem pripadniku JSO Leondu Milivojeviću povećao, dok je kazna trojici okrivljenih smanjena.
Prvostepena presuda tada je potvrdjena bivšem načelniku Resora državne bezbednosti Radomiru Markoviću, osudjenom na 15 godina zatvora zbog pomoći počiniocima, kao i bivšem pripadniku "crvenih beretki" Nenadu Iliću, koji je za saučesništvo u tim zločinima osudjen na 15 godina zatvora.
Nekadašnjem pripadniku JSO Leonidu Milivojeviću, koji je prvostepenom presudom osudjen na 15 godina, kazna zatvora povećana je na 30 godina zatvora.
Bivšem pripadniku "crvenih beretki" Dušku Maričiću kazna zatvora sa 40 smanjena je na 30 godina, dok je njegovom kolegi Nenadu Bujoševiću sa 40 godina smanjena na 35 godina zatvora.
Kazna je smanjena i bivšem načelniku bezbednosti JSO Miloradu Bracanoviću, kome je Vrhovni sud, zbog neprijavljivanja pripreme ubistva Stambolića i Draškovića, a kasnije i zbog neprijavljivanja počinilaca, prvostepenu kaznu sa četri godine, smanjio na dve godine zatvora.
U obrazloženju prvostepene presude, koja je izrečena u julu 2005. godine, navedeno je da je Ulemek, po nalogu tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, organizovao kriminalnu grupu radi vršenja ubistava.
"Ulemek je po nalogu Miloševića izdao naredjenje pripadnicima kriminalne grupe da ubiju Vuka Draškovića i da otmu i nakon toga ubiju Ivana Stambolića", istaknuto je u prvostepenoj presudi.
Ivan Stambolić otet je 25. avgusta 2000. godine i kasnije je ubijen na Fruškoj gori. Atentat na Draškovića u Budvi izveden je 15. juna iste godine.
Optužnicom su bili obuhvaćeni i Slobodan Milošević i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković u odnosu na koje je sudski postupka bio izdvojen, jer su u to vreme bili u pritvoru Haškog tribunala.
(agencije/MONDO)
"Presuda će postati pravosnažna kada bude ekspedovana iz suda", kazala je ona i objasnila da prethodno mora da bude napisana, a zatim da prodje "takozvanu sudsku praksu". Posle toga javnost će biti obaveštena o konačnoj odluci.
Dnevnik "Blic" prethodno je objavio da je Vrhovni sud Srbije doneo konačnu odluku i da je postala pravosnažna presuda bivšem komandantu Jedinice za specijalne operacije Miloradu Ulemeku, nekadašnjem šefu Državne bezbednosti Radomiru Markoviću i ostalim optuženima. Prema navodima tog dnevnika, Ulemek će izdržavati kaznu od 40 godina zatvora bez prava na žalbu.
Prema saznanjima beogradskog dnevnika, sedmočlano veće Vrhovnog suda Srbije u ponedeljak je na sednici okončalo raspravu, koja je trajala gotovo tri meseca.
List navodi da su članovi veća potvrdili da je bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević "izdao nalog za ubistvo oštećenih kao političkih protivnika" i da će to biti sastavni deo konačne presude, kao što je bila u prvostepenoj i drugostepenoj presudi.
Sudija Vrhovnog suda Srbije Milena Inić-Drecun potvrdila je ranije da je podnela ostavku na mesto predsedavajuće veća koje u trećem stepenu odlučuje o žalbi na presudu za ubistvo Ivana Stambolića i da je podnela zahtev za razrešsenje sudijske funkcije.
Inić-Drecun je rekla da je podnela ostavku i zahtev za razrešenje "pre većanja i glasanja".
Šta je bilo presudjeno?
Ulemek i Berček su pravosnažno osudjeni na maksimalne kazne zatvora 28. juna prošle godine, kada je Vrhovni sud potvrdio presudu Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu.Zakonom je propisano da u slučaju izricanja maksimalne kazne osudjeni ima pravo žalbe trećestepenom veću od sedam sudija Vrhovnog suda, koje donosi konačnu odluku.
U odnosu na ostale aktere ubistva Stambolića i pokušaja ubistva Draškovića u Budvi 2000. godine, na koje se ova zakonska odredba ne odnosi, Vrhovni sud je tada nekima prvostepenu presudu potvrdio, bivšem pripadniku JSO Leondu Milivojeviću povećao, dok je kazna trojici okrivljenih smanjena.
Prvostepena presuda tada je potvrdjena bivšem načelniku Resora državne bezbednosti Radomiru Markoviću, osudjenom na 15 godina zatvora zbog pomoći počiniocima, kao i bivšem pripadniku "crvenih beretki" Nenadu Iliću, koji je za saučesništvo u tim zločinima osudjen na 15 godina zatvora.
Nekadašnjem pripadniku JSO Leonidu Milivojeviću, koji je prvostepenom presudom osudjen na 15 godina, kazna zatvora povećana je na 30 godina zatvora.
Bivšem pripadniku "crvenih beretki" Dušku Maričiću kazna zatvora sa 40 smanjena je na 30 godina, dok je njegovom kolegi Nenadu Bujoševiću sa 40 godina smanjena na 35 godina zatvora.
Kazna je smanjena i bivšem načelniku bezbednosti JSO Miloradu Bracanoviću, kome je Vrhovni sud, zbog neprijavljivanja pripreme ubistva Stambolića i Draškovića, a kasnije i zbog neprijavljivanja počinilaca, prvostepenu kaznu sa četri godine, smanjio na dve godine zatvora.
U obrazloženju prvostepene presude, koja je izrečena u julu 2005. godine, navedeno je da je Ulemek, po nalogu tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, organizovao kriminalnu grupu radi vršenja ubistava.
"Ulemek je po nalogu Miloševića izdao naredjenje pripadnicima kriminalne grupe da ubiju Vuka Draškovića i da otmu i nakon toga ubiju Ivana Stambolića", istaknuto je u prvostepenoj presudi.
Ivan Stambolić otet je 25. avgusta 2000. godine i kasnije je ubijen na Fruškoj gori. Atentat na Draškovića u Budvi izveden je 15. juna iste godine.
Optužnicom su bili obuhvaćeni i Slobodan Milošević i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković u odnosu na koje je sudski postupka bio izdvojen, jer su u to vreme bili u pritvoru Haškog tribunala.
(agencije/MONDO)
