Ne biva ljudi, ne biva

Gle, dodje i prođe deveti decembar! Sunce ponovo izašlo narednog dana. I uredno zašlo uveče. Ne srušiše se lepi snovi moji. Ne ispuniše se ni moje nade. Gde smo majka Srbija i ja od desetog pa nadalje? Pa, u avliji još uvek. Čekamo da oni unutra provere da li smo očistili kaljače i da nas puste u hodnik te da tamo onda dalje čekamo, ali za dlaku udobnije. A što bre, pa još baš prema nama tako strogo draga naša Angela, Nikola, Verneru, Dejvide i ostali? Pa zar smo baš najgori od sve dece u razredu? Zar nas baš toliko mrzite? Da nije neka zavera belosvetska pa još i vatikansko/masonska?
Cela vest