Tanjug: Crtanje terapija za unesrećenu decu

Ja sam preživeo "Katrinu", piše na crtežu jednog 15-godišnjaka iz Hjustona čiji autoportret dominira na izložbi dečijih radova posvećenih katastrofalnom naletu uragana avgusta ove godine u SAD.

Ja sam preživeo "Katrinu", piše na crtežu jednog 15-godišnjaka iz Hjustona čiji autoportret dominira na izložbi dečijih radova posvećenih katastrofalnom naletu uragana avgusta ove godine u SAD.

Taj crtež je prva stvar koju sam uradio posle naleta "Katrine", kaže momčić Redžinald Otkin iz Nju Orleansa koji i danas oseća sreću koja ga je nosila, kao na krilima, dok je crtao sebe u majici na kojoj je velikim slovima svetu objavio radosnu vest da je preživeo.

Na crtežima, radjenim uglavnom markerom ili kreonom, koji su predstavljeni u galeriji Biblioteke u Hjustonu, najviše je straha, suza, tuge, mrtvih ljudi, tela životinja, srušenih kuća... Medjutim, skoro na svakom crtežu, negde u uglu ili u pozadini, vide se krajičak plavog neba, ili žutilo Sunca, ili raskošne boje duge, što psiholozi tumače kao iskazanu nadu.

"Uragan je za mene bio kao neki mali poraz, a ljudima treba vremena da vremena da se vrate predjašnjem normalnom životu, i to korak po korak", odvažano je rekao Redžinald na otvaranju izložbe koja će u Hjustonu trajati do 4. januara, a potom joj sledi nacionalna turneja tokom koje će po gradovima SAD biti prikupljana pomoć za žrtve uragana i promovisana terapija da se crtanjem deca oslobode stresa.

Za izložbu je odabrano samo 30 črteža od više od 600 koje su uradila deca prilikom boravka u prihvatilištima u Hjustonu posle razornog naleta uragana "Katrine" 29. avgusta koji je opustošio priobalni pojas SAD.

Na izložbi je i prostirka, radjena u pačvorku, od ostataka odeće i drugog materijala razbacanog posle "Katrine" širom Nju Orleansa. Bili su to delići života pre "Katrine" utkani za budućnost, rečeno je na otvaranju izložbe.

Sa decom je slučajno počela da radi grupa entuzijasta koji su, zapravo, došli u Hjuston da pomognu postradalima. Odrasli su ih dočekali rečima da su potrebni hrana i voda, a deca su prvo stidljivo, a onda u sve većem broju, počela da donose crteže uradjene da se prekrati vreme u prihvatilištu.

"Deca nisu imala nikakav motiv, nikakve zahteve. Samo su crtala ono što osećaju. To je bilo tako potresno", izjavio je jedan od entuzijasta koji su započeli sa decom terapiju crtanjem.

Jedan 12-godišnji dečak je iz svoje kuće, koju je odnela nabulaja voda i u kojoj mu se udavila majka, poneo samo jedno penkalo i samo je crtao sve dok ga nije pronašla tetka.

Danijel Huver, stručnjak za dečiju prihologiju iz klinike Meninger u Hjustonu, tvrdi da terapija crtanjem treba da postane "standard" u procesu psihološkog prilagodjavanja dece nekoj nesreći (kakva je bila nalet "Katrine") i prevazilaženja tragične situacije (kakva je gubitak dragih osoba).

"Deca teško pričaju o takvim situcijama, a češće ih crtaju ili se igraju na tu temu", rekao je taj stručnjak.

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija