Grupa od 200 intelektualaca, među kojima Vojislav Koštunica, Emir Kusturica, Amfilohije Radović, Dušan Mihajlović, Momo Kapor i dr. zatražili od Skupštine Srbije da raspiše referendum o ulasku Srbije u NATO.
"Srbija je sa najvažnijih govornica sveta više puta objavila da 'nikada neće priznati nezavisnu državu Kosovo', a to znači da nikada neće ući u NATO. 'Nezavisno Kosovo' je delo NATO-a koji je tu lažnu državu stvorio i u njoj sebi dodelio vrhovnu i neprikosnovenu vlast", navodi se u zahtevu koji je pročitao jedan od potpisnika akademik Matija Bećković na konferenciji za novinare.
U zahtevu se navodi da "ostajući verna sebi i svojim tradicijama, vojno neutralna Srbija nije nikakav izuzetak".
"Srbija ima i razlog više, kakav nema nijedna druga država, a to je zločinačko NATO bombardovanje i uništavanje Srbije i njenog naroda, uz gaženje svih osveštanih normi međunarodnog prava.
Taj razlog nije izvučen iz nezapamćenih vremena, niti je za taj zločin odgovoran neki drugi, a ne ovaj isti NATO", piše u zahtevu.
Preko tog razloga srpski narod ne može preći, a da ne pređe preko svog pamćenja i svog dostojanstva, ističe se u zahtevu.
Bećković je naveo da se o ulasku Srbije u NATO razgovara u svakoj porodici u Srbiji, a da postoji bojazan da bi to moglo da se završi iza leđa građana i iza zatvorenih vrata.
"Ako nije tako, još bolje, ali, koga su zmije ujele i guštera se boji. Ne bi bilo prvi put da neka institucija reši pitanje od opšteg značaja. Ovo pitanje je takvo da ga ne može rešiti nijedna partija, vlada, pa ni skupština. Nijedan narod ne bi takvo pitanje prepustio drugom", rekao je Bećković.
Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović, koja je zahtev potpisala u lično ime, rekla je da postoji opšti nacionalni konsenzus o ulasku Srbije u NATO, koji se ne vidi zbog dubine političkih podela.
"Taj konsenzus ne ide u prilog članstvu Srbije u NATO-u i mi tražimo da se građanima pruži prilika da se taj konsenzus ispolji referendumom", rekla je Ljiljana Smajlović.
Ona je podsetila da je generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmunsen rekao da je Srbiji potrebna debata o ulasku u NATO.
"Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da bi o članstvu Srbije u NATO-u najbolji odgovor dali ljudi iz privrede i bezbednosti i da je pravo pitanje da li je bolje da nekretnine vrede više ili manje.
Visoke cene nekretnina odgovaraju ljudima koji imaju mnogo nekretnina. Postoji manir ljudi na vlasti u Srbiji da polaze od toga šta više odgovara onima koji imaju mnogo", rekla je Ljiljana Smajlović.
Istakla je da nije glavno pitanje u Srbiji da li će da skaču cene nekretnina.
Član Saveta Republičke radiodifuzne agencije Svetozar Stojanović, koji je zahtev potpisao u lično ime, podsetio je da je izjašnjavanje građana Srbije o vojnoj neutralnosti obavljeno samo posredno kroz Skupštinu Srbije koja je usvojila deklaraciju o vojnoj neutralnosti.
"Čudi me ljudi na vlasti daju izjave koje su u suprotnosti sa skupštinskom deklaracijom", rekao je Stojanovic, i ocenio da bi se građani na referendumu izjasnili protiv članstva Srbije u NATO.
Zahtev su, između ostalih, potpisali i Vojislav Koštunica, Emir Kusturica, slikar Bata Mihajlović, mitropolit Amfilohije, vladika Atanasije Jeftić, Momo Kapor, Kosta Čavoški, Dragoslav Mihajlović, Vasilije Krestić, pisci Dušan Kovačević, Siniša Kovačević i Slobodan Rakitić, bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović i Đorđe Vukadinović.
Njihovo mišljenje ne deli predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović koji se otvoreno založio za ulazak Srbije u NATO.
Forum za bezbednost i demokratiju (FBD) nazvao je "antievropskom i antisrpskom ofanzivom" zahtev grupe intelektualaca, ocenivši da je on "licemeran, nečasan i opasan korak" koji srpski narod poziva na novi sunovrat.
"Lažu da je NATO okupirao Kosovo, jer je na Kosovo stigao na čelu međunarodnih snaga u kojima su bili i ruski vojnici, uz saglasnost Srbije, i po odluci Saveta bezbednosti UN", piše u saopštenju Foruma na čijem je čelu general u penziji Ninoslav Krstić.
Dodaje se da intelektualci "lažu da je NATO kao organizacija priznao Kosovo", jer NATO nije ovlašćen da to čini, a intelektualci prećutkuju da neke zemlje članice NATO-a nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova.
"Forum za bezbednost i demokratiju ocenjuje da je zahtev grupe od 200 srpskih intelektualaca dobrodošlo samo utoliko što bi mogao da istera na čistac dosadašnje povlačenje Koalicije Za evropsku Srbiju pred temom i pitanjima važnosti suštinske evroatlantske integracije Srbije", piše u saopštenju.
Predstavnik Centra za civilno-vojne odnose Filip Ejdus izjavio je da kada neka država postaje članica NATO-a, ona uopšte ne mora da raspiše referendum.
"Svaka država koja potpiše taj protokol o pristupanju ima puno pravo da taj dokument ratifikuje na onaj način na koji je to predviđeno njenim unutrašnjim zakonodavstvom", rekao je Ejdus.
On je podsetio da "Ustav Srbije ne predviđa, odnosno ne zahteva raspisivanje referenduma o ulasku Srbije u NATO", kao i da "jedini dokument koji to čini jeste Rezolucija Narodne skupštine Srbije o zaštiti suvereniteta, integriteta i ustavnog poretka, iz decembra 2007. godine".
"Međutim, to je jedan politički dokument, a ne pravni. Znači, on (rezolucija) politički obavezuje, ali ne i pravno", rekao je Ejdus dodajući da je Vlada Srbije ta koja utvrđuje i sprovodi spoljnu politiku.
Ejdus smatra da ovo nije dobar trenutak da država donese odluku o referendumu jer vodi politiku vojne neutralnosti, a još nisu ni otpočeli razgovori o članstvu u NATO.
"Zbog toga tu inicijativu treba tumačiti, pre svega, kao neku vrstu ulaska u predizbornu kampanju onih koji su je predložili", smatra predstavni Centra za civilno-vojne odnose.
Predsednik nevladine organizacije Atlantski savet Vladan Živulović smatra da je Srbiji potreban referendum "iz razloga što je taj isti NATO nas bombardovao pre deset godina".
"Referendum da, ali ne razumem zašto ova grupa traži sada referendum, kada niti nas je NATO pozvao u članstvo, niti naša država svoju politiku zasniva na ulasku u NATO", rekao je Živulović Tanjugu.
On je naveo i da referendum treba da bude organizovan "pod fer odnosima i uslovima" dodajući da "u medijima možete da pratite priče koje su isključivo protiv članstva u NATO-u, sa vrlo slabim i tankim argumentima, ali ne možete nigde da čujete da je iko pozvan da kaže nešto pozitivno u tom pravcu".
Vojni analitičar Zoran Dragišić smatra da Srbija treba da raspiše referendum o ulasku u NATO jer druge zemlje koji su postale članice Alijanse nisu imale problem iz 1999. godine koji smo mi imali.
"Međutim, referendum treba raspisati onda kad mu bude vreme. Potpuna je besmislica da se sada traži da se raspiše referendum", rekao je Dragišić Tanjugu.
On je dodao da bi referendum trebalo raspisti onda kada zemlja dobije poziv za članstvo, "a da bi se poziv za članstvo dobio, neophodno je da naša vlada podnese zahtev, da se onda na samitu NATO-a sve članice izjasne da su one za to".
"Ono što je moj utisak oko svega toga jeste da izgleda da je Demokratska stranka Srbije opet potrošila političke teme, pa sada pričaju o NATO-u", rekao je Dragišić dodajući da će glasati za ulazak Srbije u NATO, "jer, sto razloga je da uđemo, a nema nijednog protiv".
(agencije/MONDO)
U zahtevu se navodi da "ostajući verna sebi i svojim tradicijama, vojno neutralna Srbija nije nikakav izuzetak".
"Srbija ima i razlog više, kakav nema nijedna druga država, a to je zločinačko NATO bombardovanje i uništavanje Srbije i njenog naroda, uz gaženje svih osveštanih normi međunarodnog prava.
Taj razlog nije izvučen iz nezapamćenih vremena, niti je za taj zločin odgovoran neki drugi, a ne ovaj isti NATO", piše u zahtevu.
Preko tog razloga srpski narod ne može preći, a da ne pređe preko svog pamćenja i svog dostojanstva, ističe se u zahtevu.
Bećković je naveo da se o ulasku Srbije u NATO razgovara u svakoj porodici u Srbiji, a da postoji bojazan da bi to moglo da se završi iza leđa građana i iza zatvorenih vrata.
"Ako nije tako, još bolje, ali, koga su zmije ujele i guštera se boji. Ne bi bilo prvi put da neka institucija reši pitanje od opšteg značaja. Ovo pitanje je takvo da ga ne može rešiti nijedna partija, vlada, pa ni skupština. Nijedan narod ne bi takvo pitanje prepustio drugom", rekao je Bećković.
Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović, koja je zahtev potpisala u lično ime, rekla je da postoji opšti nacionalni konsenzus o ulasku Srbije u NATO, koji se ne vidi zbog dubine političkih podela.
"Taj konsenzus ne ide u prilog članstvu Srbije u NATO-u i mi tražimo da se građanima pruži prilika da se taj konsenzus ispolji referendumom", rekla je Ljiljana Smajlović.
Ona je podsetila da je generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmunsen rekao da je Srbiji potrebna debata o ulasku u NATO.
"Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da bi o članstvu Srbije u NATO-u najbolji odgovor dali ljudi iz privrede i bezbednosti i da je pravo pitanje da li je bolje da nekretnine vrede više ili manje.
Visoke cene nekretnina odgovaraju ljudima koji imaju mnogo nekretnina. Postoji manir ljudi na vlasti u Srbiji da polaze od toga šta više odgovara onima koji imaju mnogo", rekla je Ljiljana Smajlović.
Istakla je da nije glavno pitanje u Srbiji da li će da skaču cene nekretnina.
Član Saveta Republičke radiodifuzne agencije Svetozar Stojanović, koji je zahtev potpisao u lično ime, podsetio je da je izjašnjavanje građana Srbije o vojnoj neutralnosti obavljeno samo posredno kroz Skupštinu Srbije koja je usvojila deklaraciju o vojnoj neutralnosti.
"Čudi me ljudi na vlasti daju izjave koje su u suprotnosti sa skupštinskom deklaracijom", rekao je Stojanovic, i ocenio da bi se građani na referendumu izjasnili protiv članstva Srbije u NATO.
Zahtev su, između ostalih, potpisali i Vojislav Koštunica, Emir Kusturica, slikar Bata Mihajlović, mitropolit Amfilohije, vladika Atanasije Jeftić, Momo Kapor, Kosta Čavoški, Dragoslav Mihajlović, Vasilije Krestić, pisci Dušan Kovačević, Siniša Kovačević i Slobodan Rakitić, bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović i Đorđe Vukadinović.
Njihovo mišljenje ne deli predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović koji se otvoreno založio za ulazak Srbije u NATO.
Forum za bezbednost i demokratiju (FBD) nazvao je "antievropskom i antisrpskom ofanzivom" zahtev grupe intelektualaca, ocenivši da je on "licemeran, nečasan i opasan korak" koji srpski narod poziva na novi sunovrat.
"Lažu da je NATO okupirao Kosovo, jer je na Kosovo stigao na čelu međunarodnih snaga u kojima su bili i ruski vojnici, uz saglasnost Srbije, i po odluci Saveta bezbednosti UN", piše u saopštenju Foruma na čijem je čelu general u penziji Ninoslav Krstić.
Dodaje se da intelektualci "lažu da je NATO kao organizacija priznao Kosovo", jer NATO nije ovlašćen da to čini, a intelektualci prećutkuju da neke zemlje članice NATO-a nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova.
"Forum za bezbednost i demokratiju ocenjuje da je zahtev grupe od 200 srpskih intelektualaca dobrodošlo samo utoliko što bi mogao da istera na čistac dosadašnje povlačenje Koalicije Za evropsku Srbiju pred temom i pitanjima važnosti suštinske evroatlantske integracije Srbije", piše u saopštenju.
Predstavnik Centra za civilno-vojne odnose Filip Ejdus izjavio je da kada neka država postaje članica NATO-a, ona uopšte ne mora da raspiše referendum.
"Svaka država koja potpiše taj protokol o pristupanju ima puno pravo da taj dokument ratifikuje na onaj način na koji je to predviđeno njenim unutrašnjim zakonodavstvom", rekao je Ejdus.
On je podsetio da "Ustav Srbije ne predviđa, odnosno ne zahteva raspisivanje referenduma o ulasku Srbije u NATO", kao i da "jedini dokument koji to čini jeste Rezolucija Narodne skupštine Srbije o zaštiti suvereniteta, integriteta i ustavnog poretka, iz decembra 2007. godine".
"Međutim, to je jedan politički dokument, a ne pravni. Znači, on (rezolucija) politički obavezuje, ali ne i pravno", rekao je Ejdus dodajući da je Vlada Srbije ta koja utvrđuje i sprovodi spoljnu politiku.
Ejdus smatra da ovo nije dobar trenutak da država donese odluku o referendumu jer vodi politiku vojne neutralnosti, a još nisu ni otpočeli razgovori o članstvu u NATO.
"Zbog toga tu inicijativu treba tumačiti, pre svega, kao neku vrstu ulaska u predizbornu kampanju onih koji su je predložili", smatra predstavni Centra za civilno-vojne odnose.
Predsednik nevladine organizacije Atlantski savet Vladan Živulović smatra da je Srbiji potreban referendum "iz razloga što je taj isti NATO nas bombardovao pre deset godina".
"Referendum da, ali ne razumem zašto ova grupa traži sada referendum, kada niti nas je NATO pozvao u članstvo, niti naša država svoju politiku zasniva na ulasku u NATO", rekao je Živulović Tanjugu.
On je naveo i da referendum treba da bude organizovan "pod fer odnosima i uslovima" dodajući da "u medijima možete da pratite priče koje su isključivo protiv članstva u NATO-u, sa vrlo slabim i tankim argumentima, ali ne možete nigde da čujete da je iko pozvan da kaže nešto pozitivno u tom pravcu".
Vojni analitičar Zoran Dragišić smatra da Srbija treba da raspiše referendum o ulasku u NATO jer druge zemlje koji su postale članice Alijanse nisu imale problem iz 1999. godine koji smo mi imali.
"Međutim, referendum treba raspisati onda kad mu bude vreme. Potpuna je besmislica da se sada traži da se raspiše referendum", rekao je Dragišić Tanjugu.
On je dodao da bi referendum trebalo raspisti onda kada zemlja dobije poziv za članstvo, "a da bi se poziv za članstvo dobio, neophodno je da naša vlada podnese zahtev, da se onda na samitu NATO-a sve članice izjasne da su one za to".
"Ono što je moj utisak oko svega toga jeste da izgleda da je Demokratska stranka Srbije opet potrošila političke teme, pa sada pričaju o NATO-u", rekao je Dragišić dodajući da će glasati za ulazak Srbije u NATO, "jer, sto razloga je da uđemo, a nema nijednog protiv".
(agencije/MONDO)
