Pre 25 godina dogodila se katastrofalna havarija na černobilskoj atomskoj centrali u Ukrajini. Pojedini stručnjaci smatraju da će tek oko 2056. godine "proći ono najgore", a drugi da će se negativne posledice osećati još oko 300 godina.
Nuklearna havarija u Fukušimi i novinski naslovi koji je prate pokazuju da je Černobil postao etalon za strah kada je u pitanju atomska energija, a kakve su sličnosti i razlike pogledajte u našoj foto-galeriji.
I danas se neki lekari sećaju da su posle Černobilja trudnice u Minsku bile toliko uplašene da su razmišljale o abortusu, a ukrajinski lekari registrovali su tada porast samoubilačkih namera.
U noći na 26. april 1986. godine, na ukrajinskoj centrali desila se najveća tehnogena katastrofa u svetu, kada je eksplodirao četvrti blok i potpuno srušen reaktor.
Od posledica prvog udara stradalo je tridesetak ljudi, a sa ozračene teritorije evakuisano je 100.000 ljudi. Kako je to izgledalo u Černobilu kada su ljudi iz tog mesta bežali, a reporteri morali da budu na licu mesta po zadatku, pročitajte OVDE.
Posle brojnih istraživanja i publikacija postoje, međutim, različiti podaci o žrtvama havarije.
Prema izveštaju koji su u septembru 2005. godine objavili eksperti iz agencija UN, Svetske banke, Rusije, Belorusije i Ukrajine, od direktnih posledica zračenja umrlo je 56 osoba (47 spasilaca), a ukupan broj mogao bi da dostigne oko 4.000, koliko ih je obolelo od posledica ozračenja.
Međunarodna organizacija za zaštitu prirodne sredine "Grinpis" je, pak, iznela stav da je samo u te tri zemlje, koje su najviše pogođene, umrlo oko 200.000 ljudi, a da će u budućnosti u celom svetu oko 270.000 slučajeva onkoloških oboljenja biti u vezi sa uticajem radijacije iz Černobilja.
Od njih, tvrdi "Grinpis", 93.000 će se završiti fatalno.
I britanski stručnjaci Ijen Ferli i Dejvid Samner smatraju da u celom svetu oko 65.000 smrtnih slučajeva od raka mogu da budu povezani sa radijacijom, što je 15 puta više od zvaničnih brojki UN.
Britanci, takođe, tvrde da su teritorije zemalja Zapadne Evrope zagađene mnogo više nego što se smatra i da je više od polovine černobiljskih radioaktivnih čestica palo na teritoriju van Ukrajine, Belorusije i Rusije.
Prema ukrajinskim izvorima, skoro 10 odsto teritorije bilo je direktno izloženo radijaciji, a u Ukrajini ima oko 2,6 miliona ljudi koji imaju status osoba nastradalih od posledica katastrofe, među kojima je više od pola miliona dece.
Belorusija navodi da je posle havarije, radioaktivnom zagađenju bila izložena četvrtina beloruske teritorije, na kojoj je živela petina stanovništva, i da je procenjena šteta za tu zemlju 235 milijardi dolara.
U Rusiji je u zoni radioaktivne zagađenosti u 14 regiona još 4.343 naselja, u kojima živi približno 1,4 miliona stanovnika. Najviše je stradala Brjanska oblast na granici sa Ukrajinom, a raseljena su 194 naselja u kojima je živelo 78.000 ljudi.
U izveštajima Svetske zdravstvene organizacije navodi se da je u te tri zemlje dijagnostikovano više hiljada slučajeva raka štitne žlezde kod osoba koje su u vreme havarije bile deca ili maloletnici, kao i da će u njima umreti još približno 9.000 onih koji su učestvovali u otklanjanju posledica, evakuisanih i onih koji žive u rizičnim regionima.
U zoni aktivnog zagađenja prilikom tragedije u Černobilju našlo se 23 odsto teritorije Belorusije, sedam odsto Ukrajine i 1,5 odsto evropskog dela Rusije.
Žrtve radijacije najčešće su oboljevale (ili oboljevaju) od raka tiroidne žlezde, leukemije i drugih vrsta malignih oboljenja, kardiovaskularnih ili psihosomatskih bolesti.
Prema podacima Ministarstva zdravlja Ukrajine, pod medicinskim nadzorom nalazi se više od 2,34 miliona ljudi, a najzagađenije radijacijom su Žitomirska, Kijevska, Rovenska i Volinska oblast.
U bivšem SSSR-u je, radi otklanjanja posledica havarije, bilo angažovano 250.000 ljudi, od kojih je u poslednjih 10 godina 70.000 umrlo, a 150.000 su postali invalidi.
Pojedini stručnjaci u Rusiji smatraju da će tek oko 2056. godine "proći ono najgore" - umreće oni koji su ozračeni u prvom naletu radijacije, a glavni ruski sanitarni lekar Genadij Onišenko izrekao je svojevremeno neveselu konstataciju da će se negativne posledice havarije osećati još oko 300 godina.
Uoči 25. godišnjice, "Grinpis" je saopštio da su mleko i druge osnovne namirnice još kontaminirani u delovima Ukrajine.
Rezultati istraživanja u tri dela Ukrajine ovog meseca, pokazali su da su u osnovnim namirnicama, kao što su mleko i mlečni proizvodi, pečurke i korenasto povrće, prisutni različiti stepeni radioaktivnog zagađenja, a u mnogim slučajevima otkriveni su znatno viši nivoi od dozvoljenih.
Radioaktivnoj prašini bila je izložena, pored teritorije bivšeg SSSR-a, i Poljska, Bugarska, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Belgija, Holandija, Velika Britanija, posledice nuklearnog akcidenta osetile su se i u Finskoj, bivšoj Jugoslaviji, Rumuniji, Austriji, a prašina je zahvatila i istočni deo SAD.
Pri svemu tome, tragedija u Černobilju ostala je "državna tajna" punih pet dana posle havarije i tek, pošto je u svetu naveliko "brujalo" o katastrofi, poslednji sovjetski lider Mihail Gorbačov priznao je da se dogodila stravična nesreća.
Da zabrinutost bude veća, ni od zatvaranja černobiljske centrale u decembru 2000. godine, ni posle uloženih desetina i desetina miliona dolara nije otklonjena opasnost od "uspavanog radioaktivnog džina", jer i kada je građen betonsko-čelični prekrivač zbog velike opasnosti nije postignuta potpuna nepropustivost reaktora.
Potrebno je osigurati dugoročnu bezbednu izolaciju reaktora, dovršiti projekte skladišta za nuklearni otpad, iz preostalih blokova ukloniti nuklearno gorivo, a u Ukrajini i sada postoji 800 "nuklearnih nekropola" u kojima su "privremeno" zatrpani radioaktivna zemlja i tehnika.
Približno 3.000 ljudi koji žive u 55 kilometara udaljenom Slavutiču danas radi u zatvorenoj zoni oko centrale, gde se priprema postavljanje "sarkofaga" iznad oštećenog reaktora, a još 4.000 ljudi radi u kontaminiranoj zoni.
Žicom je ograđena zona prečnika 30 kilometara, u 13 naselja živi oko 400, uglavnom, starijih ljudi koji odbijaju da napuste svoje kuće, a u avetinjskom Pripjatu, u kome je nekada živelo 50.000 ljudi, sada samo stoje, pre 20 godina ispražnjeni, stanovi i napuštene ozračene uspomene.
Proteklih godina pokrivač preko reaktora stalno se dodatno "krpio", a od 2004. do 2007. konzorcijum "Stabilizacija" sa ruskim "Atomstrojeksportom" na čelu, povećao je rok bezbednog korišćenja za bar 15 godina.
Ukrajinski ekolozi upozoravaju da mnogo veću opasnost predstavlja moguće trovanje vode, nedovoljno stabilna brana na reci Pripjati i pojava radioaktivnih oblaka od eventualnih požara u ozračenim šumama u "zabranjenoj zoni".
Sada se uz donacije čeka izgradnja novog "sarkofaga" koji prekriva "dremajuću bombu", budući da se ispod starog skrovišta nalazi još blizu 200 tona radioaktivnog materijala.
Predviđena je i izgradnja skladišta za prerađeno gorivo i pogona za preradu čvrstog radioaktivnog otpada. Integrisanim sistemom zaštite bi, bar za narednih 100 godina, trebalo da se zaposleni, stanovništvo i prirodna sredina zaštite od uticaja izvora jonizujućeg zračenja.
Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič je 19. aprila ove godine, posle konferencije zemalja donatora za sakupljanje sredstava za otklanjanje posledica havarije, saopštio da je prikupljeno još 550 miliona evra za realizaciju "černobiljskih projekata", a ranije je saopšteno da za dovršetak projekta zaštite nedostaje približno 740 miliona evra.
Apel za jačanje saradnje u povećanju bezbednosti upotrebe nuklearne energije uputio je i prvi čovek UN Ban Ki-mun, prilikom boravka u Ukrajini, povodom 25. godišnjice havarije.
Svet mora da se pripremi za nuklearne katastrofe poput Černobilja i Fukušime, naglasio je Ban koji je nakratko sa Janukovičem obišao havarisanu centralu, udaljenu oko 100 kilometara od Kijeva.
Prema rečima generalnog sekretara Svetske organizacije, svet će, na nesreću, biti najverovatnije svedok još sličnih katastrofa i ta "sumorna realnost" zahteva jačanje međunarodne saradnje i međusobne razmene informacija o nuklearnim programima.
Povodom godišnjice černobilske tragedije u svim pravoslavnim hramovima Ukrajine, Rusije i Belorusije danas će biti služen pomen žrtvama te nesreće.
U široj, bezbednoj zoni Černobilja postoji poseban hram Svetog proroka Ilije, gde se služba obavlja svakodnevno.
Tu, kao i u svim hramovima u predelima i do sto kilometara, nalazi se posebna ikona "Černobiljski Spasitelj": na oblacima su Hristos, Bogorodica i arhangel Mihailo, a na zemlji osušeno drvo, žene u belom, prekrivenog lica, u plaču, naspram njih su lekari, inženjeri i drugi stručnjaci, sa maskama na licu.
Sredinom ikone dominira zvezda na nebu u brzom padu, u skladu sa Otkrovenjem Jovanovim-Apokalipsom.
I u Beogradu će biti obeležena ova tragedija. Zelena omladina Srbije u centru Beograda organizuje memorijalnu šetnju Knez Mihailovom ulicom, a istu akciju u ostalim zemljama članicama organizuje Balkanska antinuklearna koalicija.
(MONDO/agencije)
