Guverner NBS Dejan Šoškić smatra da Srbija ne bi smela više da povećava javni dug, koji je već premašio 45 odsto BDP-a.
"Naš javni dug je prešao 45 odsto BDP-a. Veliki deo našeg duga je dug u devizama. Otuda kretanje kursa utiče i na nivo našeg duga. Ako ima depresijacije onda će dug mnogo lakše da probije granicu od 45 odsto BDP-a", upozorio je Šoškić u intervjuu za magazin "Biznis".
Na pitanje kako će Srbija finansirati javni dug ove godine, Šoškić je upozorio na opasnost od rasta riziko premije zemlje, koji se može desiti i zbog odlaganja dogovora sa MMF-om.
On je precizirao da to može da se odrazi i na uslove i strukturu finansiranja javnog duga.
"Po svoj prilici, uslovi mogu biti nepovoljniji nego što su bili 2011. godine", upozorio je Šoškić i napomenuo da kao odgovorna država, moramo na vreme da pravimo alternative, a ne da budemo iznenađeni „snegom koji je pao u januaru“, kad mu je i vreme.
U izveštaju narodne banke Srbije o inflaciji piše da se ekonomska kriza odrazila na promenu neto pozicije svih sektora prema bankama u Srbiji i inostranstvu u pravcu većeg neto zaduživanja države, blagog smanjenja neto duga privrede i povećanja neto štednje stanovništva.
Govoreći o zaustavljanju aranžmana sa MMF-om, Šoškić je ocenio da bi vreme do njegovog nastavka Srbija trebalo da iskoristi za reformu javnog sektora i poreskog sistema.
Po njegovim rečima, nema razloga za paniku, ni za destabilizaciju i imamo mogućnost da sve nastavimo tamo gde smo stali.
Guverner NBS je naglasio da reforma javnog sektora mora da se ostvari bez obzira na to što je politički nepopularna i tema broj jedan za svaku vlast.
"Zaista verujem da je trebalo da učinimo napor da se ta pozitivna revizija aranžmana ostvari jer je to najjednostavniji način čuvanja poverenja prema Srbiji. Kako će se odsustvo pozitivne revizije aranžmana sa MMF-om odraziti na riziko premiju - sigurno ne dobro", kazao je Šoškić i naglasio da je od posebne važnosti da u ovom narednom periodu pokažemo da i bez nadzora MMF-a vodimo kredibilnu fiskalnu politiku.
Projektovani fiskalni deficit za 2012. u uslovima nepromenjenih politika je za najmanje jedan procenat BDP-a viši nego što to predviđa fiskalni program dogovoren u novembru. Deo tog jaza koji iznosi 0,5 procenta BDP-a posledica je nižeg rasta BDP-a, 0,25 procenta potiče od niže osnove prihoda u 2011. godini, a ostatak od više potrošnje.
Opšte uzev, na osnovu rezultata iz 2011. i novog makroekonomskog okvira za 2012. godinu, očekuje se da će fiskalni deficit dostići najmanje 5,25 procenta BDP-a, u poređenju sa 4,25 procenta predviđena fiskalnim programom dogovorenim u novembru 2011. godine, uz dodatni rizik da deficit bude veći zbog izvršenja lokalnih samouprava i "Puteva Srbije", nediskrecione potrošnje i neporeskih prihoda.
(Tanjug/MONDO)
Na pitanje kako će Srbija finansirati javni dug ove godine, Šoškić je upozorio na opasnost od rasta riziko premije zemlje, koji se može desiti i zbog odlaganja dogovora sa MMF-om.
On je precizirao da to može da se odrazi i na uslove i strukturu finansiranja javnog duga.
"Po svoj prilici, uslovi mogu biti nepovoljniji nego što su bili 2011. godine", upozorio je Šoškić i napomenuo da kao odgovorna država, moramo na vreme da pravimo alternative, a ne da budemo iznenađeni „snegom koji je pao u januaru“, kad mu je i vreme.
U izveštaju narodne banke Srbije o inflaciji piše da se ekonomska kriza odrazila na promenu neto pozicije svih sektora prema bankama u Srbiji i inostranstvu u pravcu većeg neto zaduživanja države, blagog smanjenja neto duga privrede i povećanja neto štednje stanovništva.
Govoreći o zaustavljanju aranžmana sa MMF-om, Šoškić je ocenio da bi vreme do njegovog nastavka Srbija trebalo da iskoristi za reformu javnog sektora i poreskog sistema.
Po njegovim rečima, nema razloga za paniku, ni za destabilizaciju i imamo mogućnost da sve nastavimo tamo gde smo stali.
Guverner NBS je naglasio da reforma javnog sektora mora da se ostvari bez obzira na to što je politički nepopularna i tema broj jedan za svaku vlast.
"Zaista verujem da je trebalo da učinimo napor da se ta pozitivna revizija aranžmana ostvari jer je to najjednostavniji način čuvanja poverenja prema Srbiji. Kako će se odsustvo pozitivne revizije aranžmana sa MMF-om odraziti na riziko premiju - sigurno ne dobro", kazao je Šoškić i naglasio da je od posebne važnosti da u ovom narednom periodu pokažemo da i bez nadzora MMF-a vodimo kredibilnu fiskalnu politiku.
Projektovani fiskalni deficit za 2012. u uslovima nepromenjenih politika je za najmanje jedan procenat BDP-a viši nego što to predviđa fiskalni program dogovoren u novembru. Deo tog jaza koji iznosi 0,5 procenta BDP-a posledica je nižeg rasta BDP-a, 0,25 procenta potiče od niže osnove prihoda u 2011. godini, a ostatak od više potrošnje.
Opšte uzev, na osnovu rezultata iz 2011. i novog makroekonomskog okvira za 2012. godinu, očekuje se da će fiskalni deficit dostići najmanje 5,25 procenta BDP-a, u poređenju sa 4,25 procenta predviđena fiskalnim programom dogovorenim u novembru 2011. godine, uz dodatni rizik da deficit bude veći zbog izvršenja lokalnih samouprava i "Puteva Srbije", nediskrecione potrošnje i neporeskih prihoda.
(Tanjug/MONDO)
