Zvanična Rumunija tvrdi da nije bilo reči o "lokadi" več o zahtevu garancija za manjinu u Srbiji. Aktivisti u istočnoj Srbiji podeljeni su u tumačenjima identiteta i porekla Vlaha i njihove zajednice u Srbiji.
Šef rumunske diplomatije Kristijan Đakonesku izjavio je danas da Rumunija nije blokirala odluku o dodeljivanju statusa kandidata za članstvo Srbije u EU, već samo traži "normalne" garancije za vlašku zajednicu u Srbiji.
"Nije reč o blokadi", kazao je Đakonesku navodeći da je "Rumunija zauzela opravdanu poziciju da stane u odbranu prava manjina u regionu zapadnog Balkana, koji ima složenu istoriju u toj oblasti".
Đakonesku je za Agenciju Frans pres istakao da je Rumunija pristala na preporuku da se Srbiji odobri status kandidata pošto je dobila uveravanja da će Evropska komisija, između ostalog, sačiniti izveštaj o napretku u pogledu prava manjina do septembra ove godine.
Šef rumunske diplomatije je, takođe, izrazio uverenje da će Rumunija i Srbija "što je pre moguće" potpisati protokol o manjinama. Đakonesku je potvrdio da će Rumunija lobirati za podršku na predstojećem samitu kako bi promenila odluku EU da ne odobri Bukureštu da se priključi "šengenskoj zoni".
Za Rumuniju je sporno ono što se dešava "na terenu". Na popisu 2002. godine u Timočkoj krajini kao Vlasi izjasnilo se više od 40.000 ljudi, dok se kao Rumuni deklarisalo njih 4.500. Rezultati prošlogodišnjeg popisa još nisu obrađeni do kraja.
Polemika oko reči "Vlah" ili "Rumun", koja se povela prilikom izbora 21 člana Nacionalnog saveta Vlaha na izbornoj Skupštini održanoj marta 2006. godine u Boru, prerasla je lingvističke podele u shvatanju jedne reči i jasno je prikazala udaljenost dva suprotstavljena poimanja pripadnosti.
Jedne, čije pristalice smatraju da su Vlasi Srbi, i druge koji tvrde da su Vlasi Rumuni.
Predsednik Upravnog odbora "Multietnički centar za razvoj regije Dunav" Zoran Andrejić izjavio je danas da nije iznenađen stavom Rumunije na ministarskom savetu EU jer, kako je rekao, Srbija niz godina "prikriva problem".
"Mnoge partije, a prednjače SPS, DS i SNS, otvoreno su se mešale u izbor Nacionalnog saveta Vlaške nacionalne manjine, a da je to tačno, govori podatak da su pri izboru imali i do devet izbornih listi, a ostali po jednu ili dve", rekao je Andrejić.
On je dodao da su stranke na vlasti ovoreno "agitovale" za svoje ljude koji su visoko pozicionirani u srpskoj politici, i tu naveo republičkog poslanika SPS-a Milića Miletića.
Andrejić je ocenio da u tom procesu tadašnji ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić nije reagovao kako je trebalo.
On smatra da je animozitet prema vlaškom pitanju nastao još u vreme vladavine Slobodana Miloševića, jer su pojedini funkcioneri izjavljivali da vlaška manija ne postoji.
Predsednik Vlaške demokratske stranke Srbije, koja je u opoziciji u Boru, Predrag Balašević, ukazao je da su Vlasi jedina nacionalna manjina u Srbiji koja "nema mogućnost učenja maternjeg jezika u školi".
"Ne bih se sada upuštao u retoričko pitanje da li je to rumunski ili vlaški. Smatram da to jeste rumunski jezik, ali je ta rasprava premeštena na politički, umesto na naučni teren", kazao je Balašević.
On je ocenio da država izdvaja nedovoljno za očuvanje kulture i tradicije Vlaha.
"Sve se svelo na susrete sela i pesmu i igru. Međutim, mi nemamo mogućnost veroispovesti na svom maternjem jeziku, kao što je to slučaj sa Srbima u Rumuniji, a najveći protivnik bogosluženja na vlaškom ili rumunskom jeziku, svejedno, jeste vladika timočki Justin", rekao je Balašević.
Pitanje vlaške populacije zapravo je pokrenuto u rumunskim medijima, koji su krajem 2001. godine, nakon posete Srbiji, tvrdili da ni godinu dana od pada Miloševićevog režima, Vlasi iz Timočke krajine nisu osetili očekivane i obećane blagodeti demokratije i ostvarivanja nacionalnih i ljudskih prava.
Prema procenama rumunskih medija, u Timočkoj krajini živi nekoliko stotina hiljada Vlaha, odnosno etničkih Rumuna, pošto su reči Vlah i Rumun, kao i Vlaška i Rumunija, sinonimi. Ranije su se u rumunskim medijima mogle čuti i pročitati mnogo veće brojke.
Etnolozi smatraju da Vlasi i Rumuni imaju iste pretke, govore istim jezikom, imaju istu kulturu, žive na istom prostoru. Međutim, oni nemaju istu svest nacionalne pripadnosti.
Oni koji se izjašnjavaju kao Rumuni ocenjuju da je jezik kojim govore Vlasi neknjiževni, arhaični rumunski, sa korišćenjem mnogih srpskih reči.
Doktor istorijskih nauka Slavoljub Gacović, osnivač rumunske nevladine organizacije "Ariadnae filum", decidirano tvrdi da Vlasi ne postoje.
"Svi smo mi Rumuni. Popisi iz 2002. godine su namešteni, nas ima oko 350.000", tvrdio je ranije Gacović.
Nedavno preminuli penzionisani oficir bivše Jugoslavije i predsednik Demokratskog pokreta Rumuna Srbije Dimitrije Kračunović tvrdio je ranije istočnoj Srbiji ima 740.000 Rumuna, da Vlasi ne postoje i da se tako izjašnjavaju jer su zavedeni, a popisi namešteni.
Predsednik Rumunije Trajan Basesku je od 2009. godine u dva navrata posetio istočnu Srbiju, gde se založio da svima koji se izjašnjavaju kao Vlasi-Rumuni bude omogućeno da se školuju na rumunskom jeziku.
"Svima kojima se izjašnjavaju kao Vlasi-Rumuni potrebne su škole na rumunskom ali i crkve i mediji na maternjem jeziku. To je neophodno kako bi se sačuvao identitet i običaj rumunskog naroda koji živi u Timočkoj krajini", rekao je tada predsednik Rumunije Basesku.
(Beta)
"Nije reč o blokadi", kazao je Đakonesku navodeći da je "Rumunija zauzela opravdanu poziciju da stane u odbranu prava manjina u regionu zapadnog Balkana, koji ima složenu istoriju u toj oblasti".
Đakonesku je za Agenciju Frans pres istakao da je Rumunija pristala na preporuku da se Srbiji odobri status kandidata pošto je dobila uveravanja da će Evropska komisija, između ostalog, sačiniti izveštaj o napretku u pogledu prava manjina do septembra ove godine.
Šef rumunske diplomatije je, takođe, izrazio uverenje da će Rumunija i Srbija "što je pre moguće" potpisati protokol o manjinama. Đakonesku je potvrdio da će Rumunija lobirati za podršku na predstojećem samitu kako bi promenila odluku EU da ne odobri Bukureštu da se priključi "šengenskoj zoni".
Za Rumuniju je sporno ono što se dešava "na terenu". Na popisu 2002. godine u Timočkoj krajini kao Vlasi izjasnilo se više od 40.000 ljudi, dok se kao Rumuni deklarisalo njih 4.500. Rezultati prošlogodišnjeg popisa još nisu obrađeni do kraja.
Polemika oko reči "Vlah" ili "Rumun", koja se povela prilikom izbora 21 člana Nacionalnog saveta Vlaha na izbornoj Skupštini održanoj marta 2006. godine u Boru, prerasla je lingvističke podele u shvatanju jedne reči i jasno je prikazala udaljenost dva suprotstavljena poimanja pripadnosti.
Jedne, čije pristalice smatraju da su Vlasi Srbi, i druge koji tvrde da su Vlasi Rumuni.
Predsednik Upravnog odbora "Multietnički centar za razvoj regije Dunav" Zoran Andrejić izjavio je danas da nije iznenađen stavom Rumunije na ministarskom savetu EU jer, kako je rekao, Srbija niz godina "prikriva problem".
"Mnoge partije, a prednjače SPS, DS i SNS, otvoreno su se mešale u izbor Nacionalnog saveta Vlaške nacionalne manjine, a da je to tačno, govori podatak da su pri izboru imali i do devet izbornih listi, a ostali po jednu ili dve", rekao je Andrejić.
On je dodao da su stranke na vlasti ovoreno "agitovale" za svoje ljude koji su visoko pozicionirani u srpskoj politici, i tu naveo republičkog poslanika SPS-a Milića Miletića.
Andrejić je ocenio da u tom procesu tadašnji ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić nije reagovao kako je trebalo.
On smatra da je animozitet prema vlaškom pitanju nastao još u vreme vladavine Slobodana Miloševića, jer su pojedini funkcioneri izjavljivali da vlaška manija ne postoji.
Predsednik Vlaške demokratske stranke Srbije, koja je u opoziciji u Boru, Predrag Balašević, ukazao je da su Vlasi jedina nacionalna manjina u Srbiji koja "nema mogućnost učenja maternjeg jezika u školi".
"Ne bih se sada upuštao u retoričko pitanje da li je to rumunski ili vlaški. Smatram da to jeste rumunski jezik, ali je ta rasprava premeštena na politički, umesto na naučni teren", kazao je Balašević.
On je ocenio da država izdvaja nedovoljno za očuvanje kulture i tradicije Vlaha.
"Sve se svelo na susrete sela i pesmu i igru. Međutim, mi nemamo mogućnost veroispovesti na svom maternjem jeziku, kao što je to slučaj sa Srbima u Rumuniji, a najveći protivnik bogosluženja na vlaškom ili rumunskom jeziku, svejedno, jeste vladika timočki Justin", rekao je Balašević.
Pitanje vlaške populacije zapravo je pokrenuto u rumunskim medijima, koji su krajem 2001. godine, nakon posete Srbiji, tvrdili da ni godinu dana od pada Miloševićevog režima, Vlasi iz Timočke krajine nisu osetili očekivane i obećane blagodeti demokratije i ostvarivanja nacionalnih i ljudskih prava.
Prema procenama rumunskih medija, u Timočkoj krajini živi nekoliko stotina hiljada Vlaha, odnosno etničkih Rumuna, pošto su reči Vlah i Rumun, kao i Vlaška i Rumunija, sinonimi. Ranije su se u rumunskim medijima mogle čuti i pročitati mnogo veće brojke.
Etnolozi smatraju da Vlasi i Rumuni imaju iste pretke, govore istim jezikom, imaju istu kulturu, žive na istom prostoru. Međutim, oni nemaju istu svest nacionalne pripadnosti.
Oni koji se izjašnjavaju kao Rumuni ocenjuju da je jezik kojim govore Vlasi neknjiževni, arhaični rumunski, sa korišćenjem mnogih srpskih reči.
Doktor istorijskih nauka Slavoljub Gacović, osnivač rumunske nevladine organizacije "Ariadnae filum", decidirano tvrdi da Vlasi ne postoje.
"Svi smo mi Rumuni. Popisi iz 2002. godine su namešteni, nas ima oko 350.000", tvrdio je ranije Gacović.
Nedavno preminuli penzionisani oficir bivše Jugoslavije i predsednik Demokratskog pokreta Rumuna Srbije Dimitrije Kračunović tvrdio je ranije istočnoj Srbiji ima 740.000 Rumuna, da Vlasi ne postoje i da se tako izjašnjavaju jer su zavedeni, a popisi namešteni.
Predsednik Rumunije Trajan Basesku je od 2009. godine u dva navrata posetio istočnu Srbiju, gde se založio da svima koji se izjašnjavaju kao Vlasi-Rumuni bude omogućeno da se školuju na rumunskom jeziku.
"Svima kojima se izjašnjavaju kao Vlasi-Rumuni potrebne su škole na rumunskom ali i crkve i mediji na maternjem jeziku. To je neophodno kako bi se sačuvao identitet i običaj rumunskog naroda koji živi u Timočkoj krajini", rekao je tada predsednik Rumunije Basesku.
(Beta)
