Japanski zdravstveni radnici tvrde da incident u nuklearki nije i neće povećati rizik od oboljevanja a da su nivoi radioaktivnih materija mnogo manji nego u Černobilju.
Moguće posledice po zdravlje posle nuklearnog incidenta u japanskoj elektrani Fukušima nisu jednake onima izazvanim katastrofom u Černobilju, saopštili su danas japanski zdravstveni zvaničnici.
Nivoi radioaktivnih materijala cezijuma 134 i 137 su "mnogo manji nego oni kod nesreće u Černobilju", izjavio je Makoto Akaši sa japanskog Nacionalnog instituta za radiološke nauke.
Akaši je, takođe, kazao da niko nije tražio medicinski tretman za radioaktivno trovanje nakon nesreće u Fukušimi, preneo je AFP.
Akaši je napravio poređenje sa Černobiljom, sovjetskom nuklearnom elektranom koja je delimično eksplodirala u Ukrajini 1986, na marginama specijalne sednice posvećene krizi u Fukušimi u okviru 64. zasedanja Generalne skupstine Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
"Ne mislimo da će radijacija u Japanu doprineti pojačanom riziku od kancera i leukemije", rekao je Akaši i dodao da postoji potreba "da se veoma pažljivo prouči to pitanje".
Na istoj sednici zamenik ministra za zdravlje Japana Kuhei Ocuka je rekao da je "broj smrti od radijacije u ovom trenutku nula" i da je vlada nakon nesreće evakuisala oko 85.000 ljudi.
Ocuka je rekao da je ključno da svi radnici u elektrani budu "pažljivo praćeni".
Cunami prouzrokovan razornim zemljotresom jačine 9 stepeni po Rihteru 11. marta, srušio je sisteme za vodeno hlađenje u elektrani usled čega su se šipke sa gorivom u nekoliko reaktora delimično istopile, izazvavši eksplozije.
Japanske vlasti procenjuju da količina radioaktivnog materijala oslobođena u atmosferu u Fukušimi, oko 250 kilometara severoistočno od Tokija, predstavlja samo desetinu od emisija u Černobilu.
I ranije je bilo izjava različitih struačnjaka, ne samo iz Japana koji nisu izjednačavali nuklearne nesreće Fukušimu i Černobilj.
(Tanjug/MONDO)
Nivoi radioaktivnih materijala cezijuma 134 i 137 su "mnogo manji nego oni kod nesreće u Černobilju", izjavio je Makoto Akaši sa japanskog Nacionalnog instituta za radiološke nauke.
Akaši je, takođe, kazao da niko nije tražio medicinski tretman za radioaktivno trovanje nakon nesreće u Fukušimi, preneo je AFP.
Akaši je napravio poređenje sa Černobiljom, sovjetskom nuklearnom elektranom koja je delimično eksplodirala u Ukrajini 1986, na marginama specijalne sednice posvećene krizi u Fukušimi u okviru 64. zasedanja Generalne skupstine Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
"Ne mislimo da će radijacija u Japanu doprineti pojačanom riziku od kancera i leukemije", rekao je Akaši i dodao da postoji potreba "da se veoma pažljivo prouči to pitanje".
Na istoj sednici zamenik ministra za zdravlje Japana Kuhei Ocuka je rekao da je "broj smrti od radijacije u ovom trenutku nula" i da je vlada nakon nesreće evakuisala oko 85.000 ljudi.
Ocuka je rekao da je ključno da svi radnici u elektrani budu "pažljivo praćeni".
Cunami prouzrokovan razornim zemljotresom jačine 9 stepeni po Rihteru 11. marta, srušio je sisteme za vodeno hlađenje u elektrani usled čega su se šipke sa gorivom u nekoliko reaktora delimično istopile, izazvavši eksplozije.
Japanske vlasti procenjuju da količina radioaktivnog materijala oslobođena u atmosferu u Fukušimi, oko 250 kilometara severoistočno od Tokija, predstavlja samo desetinu od emisija u Černobilu.
I ranije je bilo izjava različitih struačnjaka, ne samo iz Japana koji nisu izjednačavali nuklearne nesreće Fukušimu i Černobilj.
(Tanjug/MONDO)
