Lideri zemalja EU danas su na Evropskom savetu usvojili preporuku Saveta za opšte poslove i dali Srbiji status zemlje kandidata za Evropsku uniju.
Srbija je od večeras i zvanično kanidat za članstvo u Evropskoj uniji. O novom kandidatu odluka je donesena gotovo pred ponoć jer su o prvoj tačka dnevnog reda - goručoj krizi u evrozoni - lideru EU raspravlajli više od pet sati.
"Evropski savet podržava zaključke ministarskog saveta od 28. februara 2012. u vezi sa proširenjem i procesom pridruživanja i stabilizacije i slaže se da dodeli Srbiji status zemlje kandidata, piše u Nacrtu zaključaka Evropskog saveta,"
Prvi se sa vešću, i to na Twitteru, oglasio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej sa "Savet EU dodelio je Srbiji status kandiata", a vest je na istom mediju potvrdio i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Ovoga puta, za razliku od sednice Saveta EU za opšte poslove, pre dva dana, kada je (ne)očekivano izvesnost kandidature pomutio stav Rumunije povodom pitanja nacionalne manjine Rumuna, odnosno Vlaha, iznenađenja u suštini nije bilo.
Nekoliko sati uoči samita EU, Rumunija i Srbija postigle sporazum o poštovanju prava rumunske manjine u Srbiji i time je otklonjena i poslednja javno izrečena prepreka kandidaturi Srbije.
Najveći problem koji je "kočio" kandidaturu rešen je pre nedelju dana, takođe u Briselu, kada je u poslednjoj rundi dijaloga Beograda i Prištine rešeno pitanje predstavljanja Kosova na međunarodnim skupovima i "integrisano upravljanje graničnim (administrativnim) prelazima".
Odbor za međunarodne odnose Evropskog parlamenta izglasao je danas nacrt rezolucije u kojoj se Evropska unija poziva da Srbiji što pre odredi datum početka pregovora.
Dobijanje statusa kandita važan je korak, ali tek jedan na dugom putu ka punopravnom članstvu u EU.
Kao i u slučaju statusa kandidata, i za otvaranje pregovora potrebna je saglasnost svih zemalja članica, a u slučaju Srbije ona će zavisiti od kriterijuma u normalizaciji odnosa sa Prištinom koje je utvrdila Evropska komisija.
Ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt izjavio da se nada da će Srbija do kraja godine, ne samo dobiti datum početka pregovora o pridruživanju, već i početi pregovore sa Evropskom unijom.
Pregovori EU i Srbije pre podnošenja kandidature, u decembru 2009. trajali su četiri godine, sa jednogodišnjim prekidom, zbog nedovoljne saradnje vlasti u Beogradu s Haškim sudom.
U toku današnjeg zasedanja lideri Evropske unije ponovo su danas izabrali Hermana Van Rompeja za predsednika Evropskog saveta poverivši mu drugi mandat od dve i po godine, javljaju agencije.
Rompej je takođe izabran za predsednika samita Evrozone od koji će se od sada održavati dva puta godišnje, pored četiri redovna godišnja samita EU.
On je preko svog Tviter naloga odmah prokomentarisao da je veoma počastvovan što su mu članovi Evropskog saveta poverili drugi mandat.
"Privilegija je služiti Evropi u ovako odsudnim trenucima, to je takođe velika odgovornost," rekao je Rompej.
Kao predsednik Evropskog saveta Rompej predsedava i priprema sastanke lidera EU, radi na postizanju dogovora, što je uloga koja ga je stavila ucentar napora da se reši dužnička kriza u EU.
Njegov ponovni izbor je ujedno i priznanje za način na koji je rukovodio rešavanjem dužničke krize u EU, ocenio je Rojters.
Novi mandat trajaće do kraja 2014. godine i ne može biti produžen po treći put.
(MONDO/agencije)
"Evropski savet podržava zaključke ministarskog saveta od 28. februara 2012. u vezi sa proširenjem i procesom pridruživanja i stabilizacije i slaže se da dodeli Srbiji status zemlje kandidata, piše u Nacrtu zaključaka Evropskog saveta,"
Prvi se sa vešću, i to na Twitteru, oglasio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej sa "Savet EU dodelio je Srbiji status kandiata", a vest je na istom mediju potvrdio i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Ovoga puta, za razliku od sednice Saveta EU za opšte poslove, pre dva dana, kada je (ne)očekivano izvesnost kandidature pomutio stav Rumunije povodom pitanja nacionalne manjine Rumuna, odnosno Vlaha, iznenađenja u suštini nije bilo.
Nekoliko sati uoči samita EU, Rumunija i Srbija postigle sporazum o poštovanju prava rumunske manjine u Srbiji i time je otklonjena i poslednja javno izrečena prepreka kandidaturi Srbije.
Najveći problem koji je "kočio" kandidaturu rešen je pre nedelju dana, takođe u Briselu, kada je u poslednjoj rundi dijaloga Beograda i Prištine rešeno pitanje predstavljanja Kosova na međunarodnim skupovima i "integrisano upravljanje graničnim (administrativnim) prelazima".
Odbor za međunarodne odnose Evropskog parlamenta izglasao je danas nacrt rezolucije u kojoj se Evropska unija poziva da Srbiji što pre odredi datum početka pregovora.
Dobijanje statusa kandita važan je korak, ali tek jedan na dugom putu ka punopravnom članstvu u EU.
Kao i u slučaju statusa kandidata, i za otvaranje pregovora potrebna je saglasnost svih zemalja članica, a u slučaju Srbije ona će zavisiti od kriterijuma u normalizaciji odnosa sa Prištinom koje je utvrdila Evropska komisija.
Ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt izjavio da se nada da će Srbija do kraja godine, ne samo dobiti datum početka pregovora o pridruživanju, već i početi pregovore sa Evropskom unijom.
Pregovori EU i Srbije pre podnošenja kandidature, u decembru 2009. trajali su četiri godine, sa jednogodišnjim prekidom, zbog nedovoljne saradnje vlasti u Beogradu s Haškim sudom.
U toku današnjeg zasedanja lideri Evropske unije ponovo su danas izabrali Hermana Van Rompeja za predsednika Evropskog saveta poverivši mu drugi mandat od dve i po godine, javljaju agencije.
Rompej je takođe izabran za predsednika samita Evrozone od koji će se od sada održavati dva puta godišnje, pored četiri redovna godišnja samita EU.
On je preko svog Tviter naloga odmah prokomentarisao da je veoma počastvovan što su mu članovi Evropskog saveta poverili drugi mandat.
"Privilegija je služiti Evropi u ovako odsudnim trenucima, to je takođe velika odgovornost," rekao je Rompej.
Kao predsednik Evropskog saveta Rompej predsedava i priprema sastanke lidera EU, radi na postizanju dogovora, što je uloga koja ga je stavila ucentar napora da se reši dužnička kriza u EU.
Njegov ponovni izbor je ujedno i priznanje za način na koji je rukovodio rešavanjem dužničke krize u EU, ocenio je Rojters.
Novi mandat trajaće do kraja 2014. godine i ne može biti produžen po treći put.
(MONDO/agencije)
